Novo ime za stari azil – uz nadoknadu

0
3

Mehanizam EU za brzo vraćanje viza stupa na snagu sutra, a zvaničnici u Srbiji uveravaju da nema razloga za paniku. Iako, prema najavama, Srbiji neće biti vraćene vize, najavljene su rigoroznije kontrole graničnih prelaza i rešavanje problema lažnih azilanata. Bez razumevanja i partnerskog odnosa sa EU i zemljama članicama, odnosno bez otklanjanja faktora u tim zemljama koji privlače tražioca azila, jasno je da Srbija ovo pitanje ne može da reši.

Takozvana suspenzivna klauzula omogućava zemljama članicama EU da po skraćenoj proceduri zatraže uvođenje viza za zemlje iz kojih je povećan priliv lažnih azilanata. Kada se tokom januara budu pojavili zvanični podaci o broju tražilaca azila, Srbija će sigurno biti u vrhu zemalja, jer je procena da bi taj broj mogao biti između 19 i 20 hiljada.

„Među tom populacijom najveći je broj Roma, čak oko 90 procenata, dok je 10 odsto sa područja Kosova”, navodi Zoran Jankov, PU Kikinda, Odsek pogranične policije.

Nadležni preduzimaju niz mera za smanjenje broja lažnih azilanata, a pooštrene su i kontrole na graničnim prelazima. Izričito se traži da budu ispunjeni uslovi za izlazak iz zemlje. Ako se pogleda statistika, ljudi uvek odlaze u zemlje u kojima procedura traje od tri do šest meseci i u kojima postoji naknada.

„Najveći problem je što su oni, praktično, stimulisani da idu. Pre svega visokim novčanim naknadama koje im se odobravaju. Primera radi, U Švedskoj, koja važi za esktra uređenu zemlju, taj iznos po porodici je 1.100 evra”, kaže Zoran Jankov, PU Kikinda, Odsek pogranične policije.

Prema procenama Jankova, tokom poslednjih mesec dana, uoči praznika, oko 180 ljudi prešlo je granicu kao potencijalni azilanti, ali je nemoguće zabraniti im prelazak granice. Policija vodi istrage protiv organizatora prebacivanja azilanata u zemlje zapadne Evrope, što se pokazalo kao unosan biznis za sve.

Jedan od načina kojem pribegavaju tzv. lažni azilanti je i promena ličnog imena. Prema podacima iz Matičarske službe opštine Kikinda, 2012. godine bilo je 64 predmeta, dok je tokom prošle godine pristiglo 76 takvih zahteva i svi su usvojeni. Zakon ne predviđa zabranu promene ličnog imena i više puta, ako se to obrazloži i ukoliko se se protiv protiv podnosioca zahteva ne vodi krivični postupak. Javna je tajna da se upravo promenom imena svih članova porodice i uz taksu od 700 dinara, lažni azilanti i sa teritorije opštine Kikinda u nekoliko navrata vraćaju u zemlje EU, kao najsigurniji izvor prihoda.

Izvor: RTV