Aktom o zoniranju, kikindska Lokalna poreska adminstracija je, umesto jedne dosadašnje, predvidela četiri zone – tri gradske i četvrtu zonu koja pokriva sva naseljena mesta kikindske opštine. Porez na stanove u prvoj kikindskoj zoni biće viši za oko 60 procenata nego što je do sada bio slučaj.
„Recimo, ako je neko do sada, u strogom centru Kikinde za stan od 80 kvadrata plaćao 2.700 dinara na godišnjem nivou, da li je puno da sada plaća 4.300 dinara. Jeste to povećanje za 60 procenata i zvuči mnogo, ali u odnosu na šta?!”, kaže Dijana Jakšić Kiurski, sekretarka Sekretarijata Lokalne poreske administracije u Kikindi.
Podaci o cenama uzimaju se iz kupoprodajnih ugovora, ali je ta cena relativna jer ne odražava realnu tržišnu vrednost nepokretnosti. Posebno se u okviru zona odredjuje cena kuća, a posebno cena stanova. Najavljeni niži porez za kuće u Kikindi znači da će, primera radi, vlasnik kuće od 90 kvadrata dobrog kvaliteta, gradjene 80-tih, umesto dosadašnje tri hiljade dinara poreza, sada platiti 2.400 dinara. U selima kikindske Opštine, u tzv. četvrtoj zoni, to je još manji iznos.
„Kako su pokazale cene iz kupoprodajnih ugovora, nepokretnosti po selima će biti oporezovane po prosečnoj ceni koja je ispod 100 evra, odnosno 10.255 dinara. To znači da će porez na kuću staru preko 100 godina biti 830 dinara”, Dijana Jakšić Kiurski.
Izmenom poreske osnovice, od ove godine utvrdjuje se i porez na poljoprivredno zemljište, što do sada nije bila praksa. Stopa za oporezivanje poljoprivrednog zemljišta koje je u vlasništvu prvanog lica je na prošlogodišnjem nivgou, odnosno 0,4 odsto, a zakonska stopa za fizička lica je 0,2 odsto:
„Po toj formuli, kolika je korisna površina u vlasništvu, puta cena koju je odredila lokalna poreska administracija i puta stopa. Sa ovako utvrdjenim cenam i sa tom stopom, to je otprilike oko 10 evra po hektaru”, navodi Dijana Jakšić Kiurski.
U saradnji sa katastrom, kikindska Lokalna poreska administracija radi na ažuriranju podataka, kako bi, kad je već neminovno, oporezivanje bilo što korektnije.
Podsetimo, od 1. januara ove godine primenjuje se novi Zakon o porezima na imovinu, a ovaj zakon donosi promene kako u pogledu samog predmeta oporezivanja, tako i u pogledu drugačije kategorizacije nepokretnosti. Naplata i prihod poreza na imovinu u nadležnosti su gradskih i opštinskih administracija, koje pripremaju elemente za nova rešenja, a koja će na adrese građana početi da pristižu već tokom aprila. Način utvrdjivanja poreske osnovice je značajna novina, a poresku osnovicu čine dva elementa – korisna površina i cena. Visina poreza se određuje na osnovu lokacije i prema visini tržišne vrednosti nekretnine.
Lokalne poreske administracije su nadležne da utvrde prosečnu cenu oporezivih nepokretnosti, i to po zonama. Praktično, uz uobičajeno bodovanje nepokretnosti, sada je akcenat na samoj lokaciji.
Izvor: rtv
