Homer se polio čašom vode, a potom pokazao koliko pati. Ipak, bio je spreman na “žrtvu” jer su po sredi humani razlozi!
Pogledajte kako to radi Homer Simpson!

Većina dece ovog uzrasta još nema dovoljno zrele mišiće kojima treba da nose sopstveno telo, a uskoro treba da ponesu nekoliko kilograma knjiga i pribora. Zato pre svega treba povesti računa o veličini i težini prazne školske torbe.

Kako dete može da nosi istu školsku torbu nekoliko godina, jer nema potrebe kupovati novu svake školske godine, dobro je da bude od kvalitetnog ali pre svega laganog materijala.

Kakva školska torba se preporučuje?

Ranci su se pokazali kao dobar izbor jer ih deca nose na leđima što se svakako preporučuje zbog rasterećenja kičmenog stuba. U kupovinu ne treba ići bez deteta jer veličina treba da odgovara konstituciji deteta. U prvi razred polaze deca sa 18, 25 ali i sa 44 kilograma pa je važno da dete proba torbu koju će nositi. Nikako ne treba kupovati veću jer dete neće da poraste toliko u naredne 2-3 godine koliko i najkvalitetnija torba može da traje. Dno ranca ne sme da ide ispod struka, a vrh mora da bude ispod linije ramena. Ako je ranac veliki dete će ga verovatno i napuniti stvarima, često nepotrebnim. Pre kupovine takođe treba proveriti kolika je najveća knjiga koju dete treba da nosi, da se ne bi dogodilo da torba ne može normalno da se zatvori.

Težina školske torbe?

Stručnjaci su izračunali da je dozvoljena težina koju dete sme da nosi 10-15% njegove telesne težne. To znači da dete koje ima 20 kilograma ne sme da nosi školsku torbu koja ima više od 2-3 kilograma. Zato treba voditi računa o veličini i težini pribora (sveske sa manje listova i bez debelih korica, pernice sa što manje olovaka i flomastera). Povremeno izmerite ranac i ako prelazi dozvoljenu težinu pogledajte da li dete nosi stvari koje nisu neophodne.

Detalji koji znače

Školska torba na leđnoj strani treba da ima ojačanje, naramenice treba da budu široke i mekane da se ne usecaju u ramena. Najbolje je da postoji i kaiš koji se zakopča oko struka i tako dobije još jedna tačka oslonca.

Kako pravilno nositi torbu?

Ako sveske i knjige nisu pravilno spakovane takva školska torba može da poremeti ravnotežu deteta pri nošenju, a može da dovede i do pada pri naglom podizanju ili skidanju. Prvo treba staviti na leđnoj strani veće i teža knjige, pa napred manje i lakše.

Pravilno nošenje ranca je takođe važno, nosi se na oba ramena, nikako prebačen preko jednog, ili u ruci. Izuzetak su ranci sa točkićima, koji su jako praktični i maksimalno rasterećuju dete, a ima ih i na našem tržištu.

Dodatni pribor, blok, opremu za fizičko ne nosi svakog dana pa ne treba kupovati veću torbu zbog toga, to može da ponese u posebnoj kesi.

Posledice neadekvatnih školskih torbi

Posledice neadekvatnih školskih torbi i nepravilnog nošenja su loša držanja i deformiteti kičmenog stuba i stopala. Koliko je to često kod dece školskog uzrasta ali i studenata govore rezultati redovnih sistematskih pregleda. Iz godine u godinu procenat onih kod kojih se ovi problemi javljaju kao i stepen izraženosti je sve veći. To se takođe odražava i na celokupno zdravstveno stanje dece kao i na koncentraciju pri praćenju nastave, pamćenje, motoričke sposobnosti (izdržljivost, brzinu, spretnost), što sve zajedno utiče na celokupan uspeh u školi. Kada se dete žali da ima česte glavobolje dok uči, pored problema sa vidom koji je čest uzrok tome, naramenice ranca koje se usecaju u ramena zbog težine i tako usporavaju normalan protok krvi ka mozgu, takođe mogu uzrokovati glavobolju.

Kako se u prvim danima stiču navike nošenja školske torbe koje ostaju tokom čitavog školovanja jako je važno pokazati detetu koje polazi u školu kako se pakuju knjige i nosi torba i kontrolisati to kako bi dete sve radilo pravilno.

Autor teksta: Centar za korektivnu gimnastiku

Perseidi će se poklopiti sa supermesecom u jednom od najiščekivanijih događaja u astronomskom kalendaru.

Mesec će nam se predstaviti u svom najvećem i najblistavijem izdanju u poslednih 20 godina, jer osim što će biti pun, naći će se u tački u kojoj je najbliži Zemlji (perigej).

Dva dana kasnije, kiša meteora Peseida dostići će svoj vrhunac, praćena vatrenim loptama, naziv za meteore svetlije od Jupitera i Venere.

Supermesec je prilično česta pojava. U proseku se dogodi svakih 13 meseci i 18 dana, a ovog leta ćemo ih videti tri. Neobično svetli supermesec viđen je 12 jula, a još jedan bi trebalo da se pojavi 9. septembra.

Ali supemesec koji ćemo imati priliku da posmatramo večeras obećava izuzetan prizor, budući da će naš prirodni satelit biti na najbližoj razdaljini od Zemlje u godini.

Samo nekoliko minuta nakon što će stići u perigej, Mesec će nam pokazati celu svoju osvetljenu stranu. Taj fenomen će se ponoviti tek 2034.

Kada je u perigeju, Mesec je oko 50.000 kilometara bliži nama nego kada je u najudaljenijoj tački od Zemlje. Tada je za 14 odsto veći i 30 odsto sjajniji nego prilikom drugih punih meseca tokom godine.

Izvor: blic

Sprej protiv komaraca od sušenog bilja

Sastojci:

• destilovana voda
• medicinski alkohol
• sušeno lišće nane
• limunovata trava
• klinčić.

Priprema: U posudu ulijte šoljicu destilovane vode zagrejte i nakon što voda počne da ključa dodajte po kašičicu sušene nane, limunove trave i klinčića. Ostavite da se ohladi, zatim procedjenu tečnost pomešajte sa medicinskim alkoholom i sipajte u bočicu s raspršivačem. Čuvajte u frižideru. Po želji možete limunovu travu zameniti lavandom.

Sprej protiv komaraca, insekata i muva od jabukovog sirćeta

Sastojci:

• litra jabukovog sirćeta
• dve kašičice sušene žalfije
• dve kašičice lavande
• dve kašičice majčine dušice
• dve kašičice nane

Priprema: U teglu ulijte sirće i dodajte mešavinu začina, zatvorite poklopcem. Ostavite dve do tri nedelje i svaki dan protresite, zatim procedite i ulijte u bočicu s raspršivačem. Bočicu čuvajte u frižideru.

Ova tečnost je jaka, ima antibakterijsko i antivirusno delovanje, a najbolje je koristiti je pola sata pre odlaska u prirodu. Ima neprijatan miris koji nestaje nakon što se sredstvo u potpunosti osuši na koži.

Foto/ilustracija: žene.hr

Bogate hranljivim sastojcima, fantastičnog ukusa i odličan dodatak raznim poslasticama, banane zbog toga sigurno spadaju u omiljeno voće. Da li ste znali da možete iskoristiti i njihovu koru? Predstavljamo vam nekoliko zanimljivih upotreba kore od banane.

1. Poliranje cipela. Samo trljajte cipelu unutrašnjom stranom kore, a potom površinu izglancajte mekom krpom.
2. Omekšajte meso. Dodajte koru zrele banane dok pečete meso, kako bi ostalo mekano i sočno.
3. Nahranite ruže. Kora banane bogata je kalcijumom i magnezijumom što cveće voli. Ostavite koru banane pored korena.
4. Smanjite osip i svrab. Utrljajte unutrašnju stranu kore na mesto ujeda insekta ili isušenu kožu, to će smanjiti svrab i crvenilo.
5. Sjajno cveće. Listove cveća obrišite od prašine i prljavštine unutrašnjom stranom kore.
6. Polirajte srebro. Izmiksajte bananinu koru s vodom, mešavinu stavite na mekanu krpu i ispolirajte srebro.
7. Oterajte biljne vaši. Postavite koru banane po vašem vrtu kako biste oterali nepoželjne štetočine.
8. Polirajte kožu. Trljajte kožni nameštaj ili odeću unutrašnjom stranom kore, a zatim ispolirajte mekanom krpom.
9. Izbelite zube. Trljajte zube korom banane oko dva minuta, kod svakog pranja. Mangan, magnezijum i kalijum povoljno će uticati na belinu zuba.
10. Za modrice i ogrebotine. Kada se utrlja u ranu, kalijum iz kore banane pomaže kod procesa zarastanja.
11. Uklonite bradavice. Komad unutrašnje kore banane stavite na bradavice i učvrstite lepljivom trakom. Ostavite da deluje preko noći. Kalijum će ukloniti bradavicu i sprečiti ponovno izbijanje.
12. Uklonite trn. Lepljivom trakom učvrstite komad unutrašnje strane kore na mesto gde imate trn. Prirodni enzimi olakšaće uklanjanje.
13. Obogatite vodu za zalivanje biljaka. Ubacite koru banane u veću posudu s vodom i pustite da odstoji. Kada budete zalivali kućne biljke, napravite mešavinu odstojale i sveže vode, u odnosu 1:5.
14. Lečite akne. Trljajte aknu unutrašnjom stranom kore oko 10 minuta. Ostatke na licu ostavite što duže, idealno bi bilo umiti se tek pre odlaska na spavanje. Ponavljate postupak svaki dan, dok se lice ne očisti.

Izvor: web-tribune

Naime, Čarli vredno pomaže svojoj vlasnici u obavezama oko bebe, pa joj je tako od velike pomoći u uspavljivanju bebe.

Pogledajte ovu divnu kucu, sigurni smo da će vam ulepšati dan! 

Ilustracija/fotografija: nationalfowlers.blogspot.com

Na osnovu Zakona o računanju vremena, letnje računanje vremena u ovoj godini počinje poslednje nedelje marta tako što se vreme u 02:00 ujutro pomera za jedan sat unapred i računa kao 03:00 sata.

Prema važećem zakonu, letnje računanje vremena u Srbiji završava se poslednje sedmice u oktobru. Cilj pomeranja vremena uglavnom je ušteda električne energije. Letnje računanje vremena je kod nas prvi put uvedeno 27. marta 1983. godine.

Od 1995. godine kazaljke na satovima su pomerane u poslednjoj sedmici septembra na osnovu odluka koje je donosila vlada, a 2006. je donet novi zakon u toj oblasti i letnje računanje vremena usklađeno sa Evropskom unijom.

U svetu, službeno vreme se pomera unapred u poznu zimu ili rano proleće, a vraća unazad u jesen, najčešće za jedan sat, ali tačan broj sati i datumi izmena određuju se na lokalnom nivou i podložni su promenama.

Pomeranje kazaljki u zapadnoj Evropi uvedeno je početkom 1970-ih godina, sa obrazloženjem da se time “produžava” dan, omogućuje ušteda u potrošnji električne energije, povećava produktivnost, poboljšava prilagođavanje ljudi i radni dan čini efikasnijim.

Evropske zemlje koriste letnje vreme, a datum pomeranja kazaljki različit je od države do države. Na severnoj hemisferi letnje vreme počinje poslednje nedelje u martu ili prve nedelje u aprilu. Pomeranje vremena se u većini slučajeva obavlja u noći između subote i nedelje da ne bi izazvalo veće probleme za radno stanovništvo.

Prelazak na letnje i zimsko vreme prvi put je zabeleženo 1916. godine u zemljama na severu Evrope, a do sada je uvedeno u oko 70 država, uglavnom na severnoj hemisferi. Od 2002. godine zemlje EU, kao i ostale države u Evropi, odredile su da početak letnjeg vremena bude poslednje nedelje u martu, a završetak poslednje sedmice u oktobru.

Na južnoj hemisferi početak i kraj letnjeg vremena je obrnut u odnosu na severnu. Većina modernih računarskih operativnih sistema ima mogućnost automatskog prelaska na letnje računanje vremena. Pojedini astronomi su protiv pomeranja kazaljki i veštačkog “produženja” dana, makar se to pravdalo i ekonomskom računicom.

Izvor: rtv

Iako je Jahuova prognoza jedna od najpopularnijih na svetu, izgleda da imaju problem sa nazivom našeg grada. Naime, ako na njihovom sajtu ukucate „Kikinda” vratiće vam rezultat „Chichinda Mare, Severni Banat, RS”, što je delimično tačno. Zašto naziv našeg grada nije ispravan, nismo mogli da pretpostavimo, ali smo se dali u istraživanje. 

Prema vikipediji saznajemo da naziv „Chichinda Mare” je ustvari Rumunskog porekla i da nema nikakve veze sa Srbijom ili mogućim Engleskim nazivom za grad Kikinda. Istraživali smo dalje i saznali da se Kikinda prevodi na Engleski jezik potpuno identično kao što piše na srpskom, dakle „Kikinda”.

Na isti problem smo naišli i kod telefona koji koriste ovaj servis za vremensku prognozu. To su popularni uređaji poput ajfona, ajpeda, itd.

Zapitali smo se da nije možda njihov servis pomislio da smo iz Rumunije, pa nam zato dao Rumunski naziv za Kikindu. Pitali smo naše poznanike iz Amerike da nam pretraže vremensku prognozu za Kikindu, a kao što smo i sumnjali oni su nam javili da ne postoji Kikinda i pitali nas da nije to možda „Chichinda Mare”.

Ne znamo zašto je ovaj servis uradio tako, ali po američkoj kompaniji Yahoo zvanični naziv našeg grada je „Chichinda Mare”.

Ova naizgled ne tako bitna stvar može dovesti do gomile problema, a kao prvi problem se javlja nesporazumevanje. Kao dalje probleme možemo navesti da stranci u Srbiji traže mesto pod nazivom „Chichinda Mare”, a ne „Kikinda”. Takođe ljudi u navigaciji za automobil mogu da traže mesto pod Rumunskim nazivom, a nikada ga tim putem neće pronaći.

Za kraj postavljamo pitanje, zašto se za zvanično ime koristi Rumunski naziv za Kikindu, a ne Srpski ili Engleski?

U isto vreme za stanovnike na južnoj Zemljinoj polulopti počinje jesen.

Sunce je izašlo u 5:42, a zalazi u 17:50, što znači da će obdanica trajati 12 sati i osam minuta, a noć 11 sati i 52 minuta.
Na dan prolećne ravnodnevice, obdanica i noć nisu jednake dužine, jer Zemlja poseduje atmosferu koja prividno uzdiže Sunce iznad horizonta.

Za 35 godina stvaralaštva objavio je više od 30 knjiga, a radio je i na filmovima “Sveti pesak”, “Doručak s đavolom”. Dela: zbirke pesama “Ispričano za proleća”, “Plavo nebo”, “Roždestvo tvoje”, “Psovke nežnosti”, “Garavi sokak”, “Koncert za 1001 bubanj”, “Kikinda”, pesme za decu “Plavi čuperak”, “Poslednja bajka”, Nasmejani svet”, “Šašava knjiga”, “Prva ljubav”, “Svašta umem”, radio drame “Otužni marš”, “Povečerje”.
Danas je petak, 14. mart, 73. dan 2014. Do kraja godine ima 292 dana.

1558 – Nemački car Ferdinand I uzeo je titulu rimskog cara bez uobičajenog krunisanja od strane pape.

1776 – Rođena je srpska književnica Eustahija Arsić, “prva slavjanoserbska spisateljica”. Od najranijeg obrazovanja u rodnom Irigu vaspitavana je u duhu prosvećenosti, što je uočljivo u njenom delu kroz koje provejava duh 18. veka. Interesovala se za prirodne nauke i bila je pobornica školovanja žena. Napisala je dve poučne knjige u kojima se prepliću stihovi i proza: “Sovjet maternij oboega pola junosti serbskoj i valahijskoj” i “Poleznaja razmišlenija o četireh godištnih vremeneh”.

1804 – Rođen je austrijski kompozitor Johan Štraus Stariji, otac popularnih kompozitora Johana Mlađeg, Jozefa i Eduarda, najzaslužniji za veliku rasprostranjenost bečkog lakog valcera. Bio je najpre kapelnik više zabavnih orkestara, zatim dvorskog plesnog orkestra u Beču. Dela: veliki broj marševa, uključujući “Marš Radeckog”, valcera, kadrila, polki.

1820 – Rođen je italijanski kralj Vitorio Emanuele I, prvi monarh ujedinjene Italije, nazvan “čestiti kralj”. Od stupanja na presto 1861. do smrti 1878. vladao je striktno kao ustavni monarh.

Prethodno je od 1849. bio kralj Pijemonta (Kraljevina Sardinija).

1844 – Karlos Antonio Lopes proglašen je prvim ustavnim predsednikom Paragvaja.

1879 – Rođen je Albert Ajnštajn, najistaknutiji teoretičar fizike u 20. veku, tvorac teorije relativiteta, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1921. Studirao je matematiku i fiziku na Politehnici u Cirihu, gde je dobio švajcarsko državljanstvo i oženio se srpskom matematičarkom Milevom Marić. Vanredni profesor u Cirihu je postao 1909, a 1914. direktor Kajzer-Vilhelmovog instituta u Berlinu i član Pruske akademije nauka, pa je ponovo primio nemačko državljanstvo. Iz Nemačke je emigrirao u SAD 1933, posle dolaska nacista na vlast. Među velikim imenima nauke bio je jedan od najupornijih u osudi rata i nacizma. Objavio je 1905. specijalnu, a 1916. opštu teoriju relativnosti. Objasnio je 1905. zakon fotoelektričnog efekta pomoću kvantne teorije. Razvio je teoriju fizičkog polja, tražeći vezu među gravitacionim i elektromagnetnim poljima. Rasprave o osnovanosti teorije relativiteta još nisu zaključene, ali je nesumnjivo da je njegov naučni rad izmenio predstavu o svetu i vasioni i postavio temelj novih nauka. Dela: “Osnovi opšte teorije relativnosti”, “O specijalnoj i opštoj teoriji relativnosti”, “Značenje relativnosti”, “Teorija Braunovih kretanja”, “Elektrodinamika tela u kretanju”, “Evolucija fizike”, “Moja slika sveta”, “Ideje i mišljenja”.

1883 – Umro je nemački filozof Karl Marks, najveći teoretičar socijalističke misli i lider radničkog pokreta u 19. veku. Završio je studije filozofije u Berlinu, a u 23. godini doktorirao je filozofiju na Univerzitetu u Jeni sa izvanredno ocenjenom disertacijom “Razlika između Demokritove i Epikurove filozofije prirode”. Odustajući od univerzitetske karijere, posvetio se publicističkom radu u “Rajnskim novinama”, čiji je glavni urednik postao 1842. Pruske vlasti su 1843. zabranile list, posle čega je otišao u Francusku i otad je, s kraćim prekidima, ceo život proveo u emigraciji, najduže u Engleskoj, gde je i umro.

Od septembra 1844. do kraja života družio se i najtešnje sarađivao s nemačkim filozofom Fridrihom Engelsom. S njim je 1847. u Londonu osnovao Savez komunista, prvu revolucionarnu radničku organizaciju. Drugi kongres Saveza komunista zadužio ga je da napiše sažet program organizacije i u saradnji sa Engelsom 1848. izdao je brošuru “Manifest Komunističke partije”. Pod njegovim uticajem, 1864. osnovana je Prva internacionala. Napisao je niz dela iz ekonomije, filozofije, istorije i sociologije. Dela: “Prilog jevrejskom pitanju”, “Prilog kritici Hegelove filozofije prava”, “Kritika Hegelove filozofije državnog prava”, “Ekonomsko- filozofski rukopisi”, “Teze o Fojerbahu”, “Nemačka ideologija” (sa Engelsom), “Sveta porodica” (sa Engelsom), “Beda filozofije”, “Klasne borbe u Francuskoj 1848-1850”, “Osamnaesti Brimer Luja Bonaparte”, “Građanski rat u Francuskoj”, “Kapital – kritika političke ekonomije”.

1891 – Podmornica “Monarh” postavila je telefonski kabl ispod Lamanša, što je omogućilo telefonsku vezu između Britanije i “ostatka” Evrope.

1903 – Umro je srpski pisac i diplomata Matija Ban, član Srpske kraljevske akademije, profesor beogradskog Liceja i šef presbiroa srpske vlade od 1861. do 1878. Deo Beograda na kojem se nalazilo njegovo imanje dobio je ime po njemu – Banovo brdo. Dela: drame “Smrt Uroša V”, “Kralj Vukašin”, “Osnove ratne”, (prva knjiga o modernoj vojnoj strategiji kod Srba), ” Moralne i političke iskrice”.

1908 – Rođen je Koča Popović, jedan od prvaka KPJ. Učesnik je građanskog rata u Španiji. Godine 1941. jedan je od organizatora ustanka u Srbiji. Studije filozofije završio je na Sorboni u Parizu. Bio je na istaknutim vojnim položajima u NOP-u, od komandanta Prve proleterske brigade do načelnika Generalštaba.

Od 1953. do 1964. bio je šef jugoslovenske diplomatije, a od septembra 1966. do aprila 1967, posle uklanjanja Aleksandra Rankovića, potpredsednik je SFRJ. Nakon obračuna Josipa Broza s tzv. liberalima u Srbiji, 1972. odstranjen je iz političkog života. U međuratnom periodu bio je blizak nadrealistima, specifičnom umetničkom pokretu.

1912 – Umro je ruski fizičar Pjotr Nikolajevič Lebedev, profesor Moskovskog univerziteta. Proučavao je pritisak svetlosti, dokazavši postojanje mehaničkog impulsa kod svetlosnih zraka, što je od velikog značaja za razumevanje kosmičkih pojava. Dela: “Sila pritiska svetlosti na gasove”, “Magnetometrijsko proučavanje obrtnih tela”.

1914 – Carigradskim mirom Srbije i Turske dopunjen je Londonski sporazum kojim je okončan Prvi balkanski rat. Srbija i Turska uspostavile su odnose, rešena su pitanja vraćanja zarobljenika, državljanstva stanovnika novooslobođenih oblasti Stare i Južne Srbije (danas Kosovo i Metohija i Makedonija), kao i status muslimanskih vernika.

1931 – U Novom Sadu je otvoren Prvi međunarodni poljoprivredni sajam, na prostoru prvobitnog varoškog sajmišta, u današnjoj Šumadijskoj ulici, a priredio ga je Savez poljoprivrednih udruženja Dunavske banovine i Akcionarsko društvo za izložbe i sajam uzoraka u Novom Sadu. Svečano ga je otvorio tadašnji ban Dunavske banovine Svetomir Matić, dok je pozdravni govor održao jedan od vodećih privrednika tog vremena Đorđe Dunđerski. Ta manifestacija postala je jedan od simbola Novog Sada ali i tog dela Srbije. Danas, Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu, jedna je od najznačajnijih manifestacija te vrste u Evropi.

1932 – Samoubistvo je izvršio američki industrijalac Džordž Istman, jedan od pionira fotografije i filma, osnivač kompanije “Kodak”. Lansirao je 1884. osetljivi fotografski papir, a 1888. jednostavnu foto kameru i potom iste godine celuloidnu filmsku traku prilagođenu kameri.

1938 – Streljan je ruski revolucionar Nikolaj Ivanovič Buharin, posle montiranog sudskog procesa u vreme najžešćih staljinističkih čistki. Osuđen je na smrt pod izmišljenom optužbom za špijunažu kao “pripadnik trockističko- zinovjevskog i buharinovskog kontrarevolucionarnog centra”. Bio je profesor političke ekonomije Univerziteta u Moskvi i boljševicima se priključio 1906, a posle Oktobarske revolucije 1917. postao je jedan od vodećih ideologa vladajuće Boljševičke partije. Zbog ilegalnog revolucionarnog delovanja 1910. prognan je u Sibir, odakle je pobegao i do 1917. živeo je u Austriji, Švajcarskoj, Švedskoj, Norveškoj i SAD. Po povratku u otadžbinu posle Februarske revolucije 1917. ušao je u Centralni komitet, ubrzo i u Politbiro Boljševičke partije, a od 1918. do 1922. bio je glavni urednik lista “Pravda”. Kao predsednik Kominterne 1928. i 1929. protivio se potpunoj kolektivizaciji, jer je smatrao da je za ekonomiju zemlje štetno ukidanje privatnih poseda na selu. Takođe se suprotstavljao metodama obračuna sovjetskog lidera Staljina sa starim boljševicima. Dela: “Politička ekonomija rentijera”,”Imperijalizam i svetska privreda”, “Ekonomika prelaznog perioda”,”Teorija istorijskog materijalizma”.

1939 – Slovačka je, dan pre nego sto je nacistička Nemačka okupirala Češku, proglašena za “nezavisnu državu”.

1945 – Najtežu bombu u Drugom svetskom ratu, “Velikog Slema” težine 11 tona, britansko ratno vazduhoplovstvo izbacilo je na železnički vijadukt u nemačkom gradu Bilefeld.

1976 – Umro je američki filmski režiser i koreograf Vilijam Berkli Inos, poznat kao Bazbi Berkli, koji je utemeljio principe mjuzikla kao filmskog žanra. Koristio je filmsku kameru na nov način i služio se montažom na specifičan način. Filmovi: “Kopači zlata 1933”, “Holivudski hotel”, “Vrt na mesečini”, “Kometa nad Brodvejom”, “Bebe u vojsci”, “Osnujmo orkestar”, “Bebe na Brodveju”, “42. ulica”, “Rimski skandali”.

1979 – Najmanje 200 ljudi poginulo je prilikom pada aviona tipa “trajdent” na jednu fabriku blizu Pekinga.

1980 – U avionskoj nesreći u Varšavi poginulo je 87 ljudi, uključujući 14 članova američkog bokserskog tima.

1983 – Organizacija zemalja proizvođača nafte saglasila se sa smanjenjem cene nafte 15 odsto, prvi put u 23-godišnjoj istoriji OPEK-a.

1986 – Umro je srpski kompozitor, dirigent i muzički kritičar Mihailo Vukdragović, profesor i rektor Muzičke i potom Umetničke akademije u Beogradu. Kompoziciju i dirigovanje studirao je u Pragu. Dela: simfonijska poema “Put u pobedu”, kantate “Vezilja slobode”, “Svetli grobovi”, “Srbija”, gudački kvarteti, solo pesme.

1991 – “Birmingemska šestorka” – šest Iraca pogrešno optuženih da su 1974. podmetnuli eksplozije u pabove u engleskom gradu Birmingem – oslobođena je iz zatvora posle 16 godina.

1995 – Astronaut Norman Tagard postao je prvi Amerikanac koji je poleteo u kosmos ruskom raketom, lansiranom s kosmodroma u Bajkonuru.

1997 – Umro je američki filmski režiser austrijskog porekla Fred Cineman. Filmovi: “Oči u noći”, “Sedmi krst”, “Ljudi”, “Tereza”, “Tačno u podne”, “Svat”, “Odavde do večnosti” (Oskar), “Oklahoma!”, “Šešir pun kiše”, “Starac i more”, “Priča o kaluđerici”, “Čovek za sva vremena” (Oskar), “Operacija šakal”.

2002 – Najviši predstavnici Savezne Republike Jugoslavije i dve republike članice, uz posredovanje Evropske unije, postigli su sporazum o preuređenju odnosa Srbije i Crne Gore. Dotadašnja federacija preuređena je u znatno labaviju Državnu zajednicu Srbija i Crna Gora, koja se pokazala kao kratkotrajna. Sporazum su potpisali predsednici SRJ i Crne Gore Vojislav Koštunica i Milo Đukanović, potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus, šefovi vlada republika Zoran Đinđić i Filip Vujanović i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana.

2004 – Španci su priredili izborno iznenađenje vladi desnog centra Hosea Marije Asnara, vrativši na vlast socijaliste, što je većina analitičara pripisala bombaškom napadu islamskih terorista u Madridu nekoliko dana pre toga i neveštom pokušaju Asnarove vlade da zločin pripiše baskijskoj terorističkoj organizaciji ETA.

2005 – Kineska skupština je usvojila zakon kojim se odobrava upotreba vojne sile u slučaju da Tajvan proglasi nezavisnost.

2006 – Iračka policija je na više mesta pronašla 86 ljudskih tela s ranama od metaka, a sva tela su bila vezanih ruku i nogu. Tim povodom potvrđeno je postojanje “odreda smrti” u Iraku.

Izvor: rtv