Foto: facebook / Mladen Bećo Lazičić

Krajem osme i tokom devete decenije prošlog veka, opština Kikinda je bila sinonim za lep i ugodan život. Mali gradić na severu Banata, sa razvijenom industrijom, dobrom poljoprivredom, sa mladim ljudima koji ostaju ali i sa onima koji dolaze tu da žive. Sa „Narvikom“ kao simbolom celog grada, sa pešačkom zonom, o kojoj su tada mnoga veća mesta sanjala, sa sportskim centrom, kakav mnogi danas nemaju, sa otvorenim bazenima, pred kraj ove ere i u jednom selu opštine, u Banatskom Velikom Selu. Ono što je bila najveća snaga Kikinde je mala stopa nezaposlenosti, jer gotovo da su svi radno sposobni građani i radili. Kikinda je imala tešku industriju, automobilsku industriju, prehrambrenu, u ovom malom gradu ste mogli gotovo sve da proizvedete i kupite, što vam je bilo potrebno.

Ljudi su se u onoj velikoj Jugoslaviji divili i Kikindi i Kikinđanima, ali su i rado dolazili. Dolazili su, ili u goste da se odmore i vide kako i u ravnici može biti uzbudljivo, ali i mnogi su dolazili da pazare u Kikindi. Većina je imala „tozin“ crep, vozio se „livnički“ opel, jele su se prerađevine „PIK“-a, sladilo se uz „keksaru“, kupalo se uz „Hemikove“ hemikalije. Muzička industrija je cvetala, u malom rok gradu na severu Vojvodine, odakle je i nastala i popularizovana menadžerska uloga u narodnoj muzici. Ali sada je sve to bilo davno, ove stvari danas nemaju ni kikinđani, ni sama Kikinda.

Kada se postavi pitanje, logično, sledi odgovor, ali ga u ovom slučaju nema, nema ni krivca. Kikinda nije formalno postala grad, ali je postala jedna od najzaostalijih (ekonomskih) opština u maloj Srbiji. Stopa nezaposlenosti je velika, migracija je stalno prisutna, zarade su na nivou minimalnih zarada. A naravno ima onih koji u svemu ovome uživaju, da li su oni krivci, ili su samo iskoristili priliku da postanu ono što u predhodnoj Kikindi nisu mogli. Možda je broj dece mali, ali je broj narko dilera i samih konzumenata opojnih droga visok, što pokazuje statistika agencija za borbu protiv narkomanije. Bogate se i oni koji zapošljavaju radnike na crno, siva ekonomija postoji, ali samo za „odabrane“. I naravno svi oni koji su uspeli politički da se domognu vrha, ne mogu da se požale na svoj imovinski status.

Dok se oni baškare, akademski građani iz mirne Kikinde, će se baviti ugostiteljskim poslovima po Beogradu, Novom Sadu, Suboticu, Zrenjaninu itd.

Tekst: Dušan Rodić

Vukić je rekao da je time ispunjeno obećanje dato pre deset dana i da građani od trenutka podnošenja zahteva i uplate takse, dozvolu mogu da podignu za 24 sata u nadležnoj polcijskoj stanici po mestu stanovanja.

On je istakao da sistem elektronskog produženja vozačke dozvole od građana ne samo da ne iziskuje dodatna sredstva, nego donosi i uštede, jer više nisu potrebne tri uplatnice za takse, nego samo jedna, na kojoj su one objedinjene.

Zamenu dozvole elektronskim putem neće moći da urade vozači koji u dosadašnjoj imaju neko zdravstveno ograničenje, poput obaveznog nošenja naočara, kao ni oni stariji od 65 godina.

Vukić je potvrdio da MUP ne planira povećanje taksi koje građani plaćaju za izdavanje dokumenata.

Sistem je uspostavljen u saradnji MUP, Uprave za trezor ministarstva finansija i Uprave za digitalnu agendu Ministarstva trgovine i telekomunikacija, a Srbija je, prema rečima Vukića, prva zemlja regiona koja ga je uspostavila, i jedna od prvih u Evropi i svetu.

Vukić je napomenuo da je do danas MUP izdao 14,5 miliona biometrijskih dokumenata, među kojima i 1.907.000 vozačkih dozvola, a da je ostalo da se zameni joj 1,6 miliona starih, kartonskih, što građani moraju da učine do juna.

Link sa adresom portala elektronske uprave nalazi se i na sajtu MUP, a građanin koji podnese zahtev za zamenu vozačke na taj način biće elektronskom poštom obavešten da mu je dokument gotov i da može da ga podigne.

Pomoćnik ministra unutrašnjih poslova i načelnik Sektora za informacione tehnologije Slobodan Nedeljković rekao je da je sistem naručivanja dokumenata putem Interneta apsolutno bezbedan jer je izuzetno dobro zaštićen.

On je podsetio da za 4,5 godine izdavanja biometrijskih dokumenata nije bilo nijednog narušavanja sistema kad je u pitanju zaštita podataka o građanima.

– Na terenu možete naći zaista dobru pšenicu, dobre boje, dobre visine i bokorenja, ali zato smo imali priliku da vidimo ječam koji je visine do kolena. Postavlja se pitanje da li su posejani u nekom predroku ili su toj visini doprinele visoke temperature. Dakle, postoji niz stvari koje su poremećene upravo zbog poremećaja mikroklimatskih uslova.

S obzirom na to da su padavine izostale i da ih je bilo veoma malo za jednu solidnu klasičnu proizvodnju, potrebno je voditi računa i o primeni agrotehničkih mera, kako bi se sačuvalo što više vlage u zemljištu, ističe Đuran i dodaje:

– Treba veoma oprezno raditi sa prihranom jesenjih kultura i ovom prilikom apelujem na sve poljoprivredne proizvodjače da obrate pažnju. Ovaj apel je naročito zbog toga što su pojedine faze u razvoju biljke preskočene, pa se, i kod prihrane, mora voditi računa. Kod nas se može uraditi i predanaliza zemljišta pod pšenicom, tzv. N-min metoda, kojom se utvrđuje količina azota u zemljištu i na taj način može da se dozira samo onoliko đubriva koliko je potrebno. Ukoliko se ovakav vremenski period nastavi, doći će do velikih problema jer nismo bili spremni za ovakve vremenske uslove na terenu.

Poljoprivredna stručna služba apelovala je na lokalnu samoupravu da finansira jedan deo ispitivanja N-min metodom. Ukoliko budu odobrena sredstva za tu namenu, poljoprivredni proizvođači će dobiti veoma veliku pomoć jer će im analize omogućiti da pravovremeno i u određenoj dozi primene agrotehničke mere na svojim njivama.

Izvor: RadioKikinda

U Javnom preduzeću „Direkcija za izgradnju grada” najavljuju da će deponija biti uklonjena i raščišćena. Nažalost, do sledećeg slučaja.

Ne zna se ko je veći krivac – mi, kao krajnje nesavesni građani, ili nadležni koji tolerišu postojanje divljih deponija bez rigoroznijih kazni. Ružna slika, ali i veliki komunalni i ekološki problem je i divlja deponija na izlasku iz Kikinde.

U nekim predizbornim kampanjama, baš taj potez na putu Kikinda – Rusko Selo je bio deo projekta pošumljavanja, a onda smo prestali da obraćamo pažnju.

Umesto sadnica koje su pokradene, ogromno smetlište. Kako najavljuju iz opštinske komunalne inspekcije, oni će sačiniti izveštaj i proslediti ga JP „Direkcija za izgradnju grada”, koja je i nadležna za uklanjanje i raščišćavanje divljih deponija.

„U budžetu za ovu godinu planirano je tri miliona i 200 hiljada dinara za uklanjanje i čišćenje deponija, kao i dodatna sredstva koja će biti realizovana po rešenjima opštinskih inspekcija”, rekao je Mićo Kovačević, iz JP „Direkcija za izgradnju grada”.

I pored nadležnih inspekcija, institucija, problem pre svega pravimo i, nadamo se rešavamo, mi, građani. Ekološka svest, građanska odgovornost sa ovim slikama nemaju baš mnogo veze. A ni sa Evropom.

Izvor: RTV

Danas će skraćeno raditi sve banke, uglavnom do 14 sati, a Pošta će raditi do 17 sati.Supermarketi Roda i Idea radice do 19, a Maxi do 18 sati. Angroprometove prodavnice radiće do 17 sati, za sve pekare, danas je redovan radni dan. Mesare Matijevic i Neoplanta danas rade skraćeno do 16, odnosno do 17 sati.

Za sam dan Božića neće raditi nijedan veliki supermarket, osim Rode, koji ce biti otvoren u jutarnjim satima od 7 do 10. Za pekare i mesare 7. Januar je neradan. Kompanija A.S.A neće odnositi otpad, a parking se neće naplaćivati. Dečiji dispanzer dežuraće u vreme praznika od 9 do 17 sati, a autobuski prevoz će se odvijati po redu vožnje koji važi za dane praznika i vikenda. Pošta neće raditi, a dežurna apoteka ova dva dana biće na Trgu srpskih dobrovoljaca 36. U sredu, 8.januara, svi rade redovno.

Od decembra do aprila, od ukupno 50 prehrambenih proizvoda čak 33 su poskupela 12 odsto, rezultat je istraživanja Asocijacije potrošača. Tu se rast neće zaustaviti – od Nove godine sve namirnice dodatno će poskupeti – zbog uvećanja PDV-a, a verovatno i zbog povećanja cene goriva. Od proleća, moguće je uračunavati i novu cenu struje.

Vera Vida iz Udruženja potrošača Srbija uverena je da će potrošači ubuduće najmanje kupovati meso i suhomesnate proizvode jer je to nešto što je najviše poskupelo i što, kako kaže, jedan prosečan potrošač sebi neće moći da priušti

Država očekuje da se povećanje PDV-a minimalno prelije na cene – u brojkama – 150 dinara na nivou korpe od 20.000 dinara. Ipak, iz te korpe, ponešto će morati da se izbaci.

„Kako će se odraziti na potorošačku korpu? Ja mislim da ona zaista nije ono što statistika pokazuje, život je jedno, statistika je drugo i, nažalost, u novoj godini potrošači neće imati puno razloga za sreću jer nam Deda Mraz neće doneti mnogo”, upozorava Vera Vida.

Sve oči uprte su u trgovce koji bi mogli da deo tereta preuzmu na sebe. Izvesnije je, međutim, da će rast cena kočiti smanjena potražnja, prema prognozama za 7,5 odsto, i dolazak novih trgovinskih lanaca koji će biti konkurentni postojećim.

Ekonomista Saša Đogović očekuje da će potrošačka korpa u narednoj godini će biti siromašnija i da će se smanjivati nabavke.

„Manje će se kupovati bilo da je reč o mesu ili ulju, trgovci neće imati bilo kakvog prostora za povećanje cena, nego će motrati da razmišljaju o svojim maržama kako bi zadržali i postojeći nivo prometa, a on će imati tendenciju pada.”

Država nema mnogo prostora da pomogne. Dragovan Milićević iz Ministarstva spoljne i unutrašnje trgovine podseća da je Zakonom o trgovini zabranjeno uticati na politiku cena.

„Politika cena je stvar tržišta tako da su nam, što se tiče tržišnog mehanizma, ruke vezane. Ali, ako bi došlo do velikih turbulencija što se ne očekuje onda država može intervenisati iz Robnih rezervi, pre svega za osnovne namirnice i na taj način regulisati ponudu i tražnju”, napominje Milićević.

Ekonomisti prognoziraju – dobro je ako se postojeći standard u ovoj godini zadrži. Za blagi rast treba sačekati narednu godinu.