U toku raspusta u većini škola započeti su molerski i farbarski radovi, zamenjena je stolarija, postavljene su nove školske klupe i podovi, sve u cilju poboljšanja uslova rada. Stanislava Hrnjak, resorna članica za obrazovanje, posetila je danas tri škole u kojima je većina radova završena. U Gimnaziji “Dušan Vasiljev” rekonstrisane su dve učionice, rekla je direktorica, Jasna Tomašev.

– U toku raspusta rekonstruisana su dva kabineta, za matematiku i za nemački jezik. Zamenjena je stolarija, kompletna elektro instalacija, zidovi su okrečeni i sve je ofrabano. Sredstva su odobrena iz lokalne samouprave, preko Direkcije za izgradnju grada,rekla je Tomašev.

U OŠ” Jovan Popović” izdvojeno je 300.000 dinara od strane lokalne samouprave, kako bi se sanirali podovi u dve učionice. Pored ovog posla, planirana je i zamena prozora, rekla je Stanislava Hrnjak, članica Opštinskog veća zadužena za kulturu, obrazovanje i informisanje.

Jelana Krvopić – v.d. direktora OŠ”Jovan Popović”, kaže da pored sitnih prepravki u školi najveći problem stvara voda u podrumu.

– Ono što smo za sada uspeli da uradimo, jeste da adaptiramo dve učionice za đake prvake, sredili smo podove, zamenili školski nameštaj, okrečili i ofrabali.

U OŠ “Feješ Klara” u narednom periodu biće sporoveden projekat “Korak napred” koji se odnosi na rad sa decom koja imaju poremećaj u ponašanju. Nosioci projekta su: OŠ”Feješ Klara”, Centar za socijalni rad i Udruženje Srpski ratni veterani opština Kikinda. Sredstva u iznosu od 450.000 dinara, dobijena su preko Nis-ovog konkursa, od toga je 160.000 dinara iskorišćeno za adaptaciju prostora u kojem će i odvijati nastava. Dužina trajanja projekte je sedam meseci.

PODSEĆAMO:

U ponedeljak, 1.septembra, počinje nova 2014/2015.školska godina. U našoj opštini nema obustave nastave i sve počinje po planu i programu.

Od 8 sati časovi počinju za osnovce od prvog do četvrtog razreda, dok su učenici od 5.do 8.razreda popodne,od 13 sati.
Učenici Ekonomsko – trgovinske škole su u jutarnjoj smeni, od 8 sati, a nastava u Gimnaziji „Dušan Vasiljev”, održavaće se popodne, od 14 sati.

Izvor: radio kikinda

Najčešće žrtve su žene i deca, tvrdi direktor ove ustanove Radislav Ivetić. Istovremeno, skoro da nema dana da se Centru za podršku ženama ne javi neka od ugroženih žena.

– Porast nasilja je evidentan, kazne su blage, nema „Sigurne kuće”. Sve ovo nasilnicima daje pouzdan znak za maltretiranje žena i dece. Ni sporazum o zajedničkom delovanju za zaštitu žrtava nasilja u porodici, koji su potpisali sud, tužilaštvo, opština, škole, mediji, Dom zdravlja, policija i Centar za socijalni rad nisu sprečili porast nasilja. I direktor Centra za socijalni rad i Marija Srdić iz Centra za podršku ženama slažu se da je neophodna Sigurna kuća za žrtve nasilja.

Oni poručuju ugroženima, a posebno ženama koje imaju malu decu da bez ustručavanja potraže zaštitu od mobilnog tima Centra za socijalni rad ili Centra za podršku ženama. U slučaju visokog rizika za sopstvenu i bezbednost dece, apeluju da žrtva uvek prvo pozove policiju.

Tekst je adaptirao i režirao glumac i reditelj kikindskog Narodnog pozorišta Dragan Ostojić, kojem je ovo prva profesionlna saradnja s Dečijim pozorištem „Lane“. U središtu zbivanja predstave „Šta nas snađe usred lađe“, objašnjava Ostojić, jeste traganje za ljubavlju i njeno otkrivanje.

– Predstava je ljubavna komedija za decu jer se najčešće nasmejemo ljubavnim problemima i jadima. Mislim da će se i roditelji setiti kako je to bilo kada su počinjale njihove ljubavne priče, a deca će, nadam se, prepoznati najvažnije emocije. Trudili smo se da razgraničimo ko je dobar izbor, šta je prva ljubav, i da poručimo da je iskrenost najvažnija. Likovi su odrasli, ali su u njima probuđena deca, tako da mogu lako da komuniciraju sa publikom. Zaplet predstave je oko junakinje, uplakane Katarine. Zabrinuti tata, kapetan broda, pokušava da je odobrovolji i spreman je na velike emotvne avanture radi toga – kaže Ostojić.

U predstavi igraju: Gordana Rauški, Milan Vujić, Aleksandar Krulj i Aleksandar Maletin. Dragan Ostojić je i autor scenografije i kostima u izradi Milana Vujića. Songove je napisala Svetlana Milić, a tehničku podršku predstavi čine Jovana Popov i Nebojša Borjan. Premijera predstave „Šta nas snađe usred lađe“ zakazana je za nedelju, 24. avgust, za 19 sati, u Pozorištu „Lane“, a prva repriza biće odigrana za sedam dana, u istom terminu.

Lokalna samouprava omogućila je pripremu iz Fonda za kulturu. U Dečijem pozorištu trenutno imaju dvadesetak aktivnih predstava koje igraju repertoarski – nedeljom, tokom čitave godine, ali i u školama i vrtićima u čitavoj opštini, i na gostovanjima u drugim gradovima. Posle nedeljne premijere počinju pripreme na novom izdanju komada „Tri praseta“, u kojem igraju „Lanetovi“ polaznici Škole glume i koja će imati elemente pozorišta senki.

Izvor: radio kikinda

Većina dece ovog uzrasta još nema dovoljno zrele mišiće kojima treba da nose sopstveno telo, a uskoro treba da ponesu nekoliko kilograma knjiga i pribora. Zato pre svega treba povesti računa o veličini i težini prazne školske torbe.

Kako dete može da nosi istu školsku torbu nekoliko godina, jer nema potrebe kupovati novu svake školske godine, dobro je da bude od kvalitetnog ali pre svega laganog materijala.

Kakva školska torba se preporučuje?

Ranci su se pokazali kao dobar izbor jer ih deca nose na leđima što se svakako preporučuje zbog rasterećenja kičmenog stuba. U kupovinu ne treba ići bez deteta jer veličina treba da odgovara konstituciji deteta. U prvi razred polaze deca sa 18, 25 ali i sa 44 kilograma pa je važno da dete proba torbu koju će nositi. Nikako ne treba kupovati veću jer dete neće da poraste toliko u naredne 2-3 godine koliko i najkvalitetnija torba može da traje. Dno ranca ne sme da ide ispod struka, a vrh mora da bude ispod linije ramena. Ako je ranac veliki dete će ga verovatno i napuniti stvarima, često nepotrebnim. Pre kupovine takođe treba proveriti kolika je najveća knjiga koju dete treba da nosi, da se ne bi dogodilo da torba ne može normalno da se zatvori.

Težina školske torbe?

Stručnjaci su izračunali da je dozvoljena težina koju dete sme da nosi 10-15% njegove telesne težne. To znači da dete koje ima 20 kilograma ne sme da nosi školsku torbu koja ima više od 2-3 kilograma. Zato treba voditi računa o veličini i težini pribora (sveske sa manje listova i bez debelih korica, pernice sa što manje olovaka i flomastera). Povremeno izmerite ranac i ako prelazi dozvoljenu težinu pogledajte da li dete nosi stvari koje nisu neophodne.

Detalji koji znače

Školska torba na leđnoj strani treba da ima ojačanje, naramenice treba da budu široke i mekane da se ne usecaju u ramena. Najbolje je da postoji i kaiš koji se zakopča oko struka i tako dobije još jedna tačka oslonca.

Kako pravilno nositi torbu?

Ako sveske i knjige nisu pravilno spakovane takva školska torba može da poremeti ravnotežu deteta pri nošenju, a može da dovede i do pada pri naglom podizanju ili skidanju. Prvo treba staviti na leđnoj strani veće i teža knjige, pa napred manje i lakše.

Pravilno nošenje ranca je takođe važno, nosi se na oba ramena, nikako prebačen preko jednog, ili u ruci. Izuzetak su ranci sa točkićima, koji su jako praktični i maksimalno rasterećuju dete, a ima ih i na našem tržištu.

Dodatni pribor, blok, opremu za fizičko ne nosi svakog dana pa ne treba kupovati veću torbu zbog toga, to može da ponese u posebnoj kesi.

Posledice neadekvatnih školskih torbi

Posledice neadekvatnih školskih torbi i nepravilnog nošenja su loša držanja i deformiteti kičmenog stuba i stopala. Koliko je to često kod dece školskog uzrasta ali i studenata govore rezultati redovnih sistematskih pregleda. Iz godine u godinu procenat onih kod kojih se ovi problemi javljaju kao i stepen izraženosti je sve veći. To se takođe odražava i na celokupno zdravstveno stanje dece kao i na koncentraciju pri praćenju nastave, pamćenje, motoričke sposobnosti (izdržljivost, brzinu, spretnost), što sve zajedno utiče na celokupan uspeh u školi. Kada se dete žali da ima česte glavobolje dok uči, pored problema sa vidom koji je čest uzrok tome, naramenice ranca koje se usecaju u ramena zbog težine i tako usporavaju normalan protok krvi ka mozgu, takođe mogu uzrokovati glavobolju.

Kako se u prvim danima stiču navike nošenja školske torbe koje ostaju tokom čitavog školovanja jako je važno pokazati detetu koje polazi u školu kako se pakuju knjige i nosi torba i kontrolisati to kako bi dete sve radilo pravilno.

Autor teksta: Centar za korektivnu gimnastiku

Tekst predstave je rezultat kolektivnog rada ansambla, muziku je birao Nebojša Borjan, a kostime, scenografiju, rekvizite je uredio Milan Vuji.
Igraju: Lejla Felbab, Bojana Sekulin, Dejana Borjan, Kasija Grujić, Jovan Krnić, Danilo Milovanov, Aleksandra Stankić, Aleksandar Krulj i Milan Vujić. Karta

Pozorište „Lane“ nalazi se na adresi Kralja Petra I 42, a sve potrebne informacije možete dobiti na sledeće brojeve telefona: 064 1589314, 069 3379537 i 060 0247048.

Naime u tom periodu rođeno je šest dečaka i jedna devojčica. Roditeljima čestitamo na dobitku, a našim novim sugrađanima prijatan i lep život u Kikindi.