Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje je oko 1.700 mladih do 30 godina. Njih 160 završilo je fakultete, a posao u svom gradu često ne nađu ni mladi koji su dobijali stipendiju od opštine.

– Posao ne uspeva da nađe ni petoro mladih sa diplomom fakulteta koji imaju prosek iznad 9,5 – naglašava Vesna Danić iz NSZ. – Jedino su traženi diplomirani farmaceuti i programeri sa znanjem pojedinih programskih jezika – kaže Vesna Danić iz NSZ.

Radno mesto traži 15 diplomiranih pravnika i 11 diplomiranih ekonomista mlađih od 30 godina, zatim 13 profesora fizičke kulture, 24 strukovna ekonomista, 24 strukovna vaspitača i tri diplomirana inženjera saobraćaja. Od ovih mladih ljudi njih 370 posao čeka već dve godine, 255 posao traži od dve do tri godine, a njih 223 od šest do devet meseci – objašnjava Danićeva.

Ivan Tatomirov, master inženjer informacionih tehnologija, sa prosekom od 9,88, uzalud je slao prijave u kikindske firme, a onda je zaposlenje našao u Novom Sadu.

– Od marta sam slao prijave za posao poslodavcima u Kikindi, ali mi niko nije odgovorio. Onda sam na internetu pronašao konkurs za posao u Novom Sadu i prijavio se. Ubrzo su me pozvali na testiranje i razgovor. Želeo sam da posle završenog fakulteta ostanem u Kikindi, ali pošto nisam dobio posao otišao sam u Novi Sad. Lepo je osećaj dobiti posao na ovakav način, bez posredovanja jake veze, privatne ili političke – kaže Ivan.

Da u Kikindi nema posla ni za najbolje, svedoče i učesnici naše ankete.

ANKETA: Da li ste tražili posao u svom gradu?

Boris Kurunci

Posao se teško dobija. Pre godinu dana sam završio fakultet. Poslovni sam informatičar, ali nisam imao šansu da radim u struci, pa radim kao magacioner.

Marija Kristina Ćubić

Posao se može dobiti samo po stranačkoj ili jakoj rodbinskoj vezi. Ako ste član vladajuće stranke možete se nadati poslu. U suprotnom ćete godinama čekati.

Nataša Aranbašić

Za posao je presudna veza. Studiram farmaceutsko inženjerstvo i ne planiram da se iz Novog Sada vraćam u Kikindu. Veće su mi šanse u većem gradu.

Jovana Stambolija

Vlast nije stvorila uslove za zapošljavanje, nemate gde da radite. Završila sam umetničku produkciju i ostala sam u Novom Sadu gde sam se zaposlila.

Izvor: blic

Dvojezična nastava, na srpskom i mađarskom, odvija se trenutno u dvema kikindskim školama, ali je upis novih generacija predvidjen samo u osnovnoj školi „Feješ Klara“.

I pored najava Unije sindikata prosvetnih radnika, sve škole na teritoriji opštine Kikinda jutros su na vreme otpočele nastavu, bez skraćivanja časova ili obustave nastave.

Izvor: rtv
Foto: rts

Cilj ovog edukativnog stručnog skupa bio je da se direktori svih osnovnih i srednjih škola sa teritorije Vojvodine okupe na jednom mestu kako bi se pripremili za dodatno usavršavanje kada je reč o eksternoj evaulaciji škole, odnosno o ocenjivanju rada škole kroz Nastavno veće, rad sa decom ,do posla sa papirologijom, rekao je Dejan Karanović, direktor Centra za stručno usavršavanje u Kikindi.

Stanislava Hrnjak, resorna članica Opštinskog veća, zadužena za obrazovanje, kulturu i informisanje, rekla je da je cilj da se, kroz ove seminare, animiraju zaposleni u svim ustanovama obrazovanja, da im se ponude svi akreditovani programi i seminari, kako bi se dodatno usavršavali.

Predavanje Milana Bojanića – stručnog savetnika iz Školske uprave Zrenjanin održano je u okviru ovog skupa u Ruskom Selu, u centru “Torontal”. On je, između ostalog, govorio o primeni standarda u obrazovanju, koje će usvojiti sve osnovne i srednje škole na teritoriji Srbije.

Ovom stručnom skupu prisustvovalo je 75 direktora.

Izvor: radio kikinda

Tekst je adaptirao i režirao glumac i reditelj kikindskog Narodnog pozorišta Dragan Ostojić, kojem je ovo prva profesionlna saradnja s Dečijim pozorištem „Lane“. U središtu zbivanja predstave „Šta nas snađe usred lađe“, objašnjava Ostojić, jeste traganje za ljubavlju i njeno otkrivanje.

– Predstava je ljubavna komedija za decu jer se najčešće nasmejemo ljubavnim problemima i jadima. Mislim da će se i roditelji setiti kako je to bilo kada su počinjale njihove ljubavne priče, a deca će, nadam se, prepoznati najvažnije emocije. Trudili smo se da razgraničimo ko je dobar izbor, šta je prva ljubav, i da poručimo da je iskrenost najvažnija. Likovi su odrasli, ali su u njima probuđena deca, tako da mogu lako da komuniciraju sa publikom. Zaplet predstave je oko junakinje, uplakane Katarine. Zabrinuti tata, kapetan broda, pokušava da je odobrovolji i spreman je na velike emotvne avanture radi toga – kaže Ostojić.

U predstavi igraju: Gordana Rauški, Milan Vujić, Aleksandar Krulj i Aleksandar Maletin. Dragan Ostojić je i autor scenografije i kostima u izradi Milana Vujića. Songove je napisala Svetlana Milić, a tehničku podršku predstavi čine Jovana Popov i Nebojša Borjan. Premijera predstave „Šta nas snađe usred lađe“ zakazana je za nedelju, 24. avgust, za 19 sati, u Pozorištu „Lane“, a prva repriza biće odigrana za sedam dana, u istom terminu.

Lokalna samouprava omogućila je pripremu iz Fonda za kulturu. U Dečijem pozorištu trenutno imaju dvadesetak aktivnih predstava koje igraju repertoarski – nedeljom, tokom čitave godine, ali i u školama i vrtićima u čitavoj opštini, i na gostovanjima u drugim gradovima. Posle nedeljne premijere počinju pripreme na novom izdanju komada „Tri praseta“, u kojem igraju „Lanetovi“ polaznici Škole glume i koja će imati elemente pozorišta senki.

Izvor: radio kikinda

Iz opštinskog budžeta nisu izdvajana dodatna sredstva za programe, ali su sve kulturne ustanove dale maksimalni doprinos da bude realizovano ono što je u programu ove manifestacije najavljeno – rekla je Stanislava Hrnjak, članica Opštinskog veća u kulturnom resoru.

Ona kaže da zahvaljujući sponzorima opštinski budžet nije bio nimalo opterećen. Svoj doprinos Kulturnom letu dali su škole, institucije, muzej, kulturno-umetnička društva i niz pojedinaca. Zvučnih imena ove godine nije bilo, ali to uopšte nije uticalo na kvalitet kulturno-umetničkih i zabavnih programa.

Ceo program možete pogledati OVDE

Izvor: radio kikinda

Većina dece ovog uzrasta još nema dovoljno zrele mišiće kojima treba da nose sopstveno telo, a uskoro treba da ponesu nekoliko kilograma knjiga i pribora. Zato pre svega treba povesti računa o veličini i težini prazne školske torbe.

Kako dete može da nosi istu školsku torbu nekoliko godina, jer nema potrebe kupovati novu svake školske godine, dobro je da bude od kvalitetnog ali pre svega laganog materijala.

Kakva školska torba se preporučuje?

Ranci su se pokazali kao dobar izbor jer ih deca nose na leđima što se svakako preporučuje zbog rasterećenja kičmenog stuba. U kupovinu ne treba ići bez deteta jer veličina treba da odgovara konstituciji deteta. U prvi razred polaze deca sa 18, 25 ali i sa 44 kilograma pa je važno da dete proba torbu koju će nositi. Nikako ne treba kupovati veću jer dete neće da poraste toliko u naredne 2-3 godine koliko i najkvalitetnija torba može da traje. Dno ranca ne sme da ide ispod struka, a vrh mora da bude ispod linije ramena. Ako je ranac veliki dete će ga verovatno i napuniti stvarima, često nepotrebnim. Pre kupovine takođe treba proveriti kolika je najveća knjiga koju dete treba da nosi, da se ne bi dogodilo da torba ne može normalno da se zatvori.

Težina školske torbe?

Stručnjaci su izračunali da je dozvoljena težina koju dete sme da nosi 10-15% njegove telesne težne. To znači da dete koje ima 20 kilograma ne sme da nosi školsku torbu koja ima više od 2-3 kilograma. Zato treba voditi računa o veličini i težini pribora (sveske sa manje listova i bez debelih korica, pernice sa što manje olovaka i flomastera). Povremeno izmerite ranac i ako prelazi dozvoljenu težinu pogledajte da li dete nosi stvari koje nisu neophodne.

Detalji koji znače

Školska torba na leđnoj strani treba da ima ojačanje, naramenice treba da budu široke i mekane da se ne usecaju u ramena. Najbolje je da postoji i kaiš koji se zakopča oko struka i tako dobije još jedna tačka oslonca.

Kako pravilno nositi torbu?

Ako sveske i knjige nisu pravilno spakovane takva školska torba može da poremeti ravnotežu deteta pri nošenju, a može da dovede i do pada pri naglom podizanju ili skidanju. Prvo treba staviti na leđnoj strani veće i teža knjige, pa napred manje i lakše.

Pravilno nošenje ranca je takođe važno, nosi se na oba ramena, nikako prebačen preko jednog, ili u ruci. Izuzetak su ranci sa točkićima, koji su jako praktični i maksimalno rasterećuju dete, a ima ih i na našem tržištu.

Dodatni pribor, blok, opremu za fizičko ne nosi svakog dana pa ne treba kupovati veću torbu zbog toga, to može da ponese u posebnoj kesi.

Posledice neadekvatnih školskih torbi

Posledice neadekvatnih školskih torbi i nepravilnog nošenja su loša držanja i deformiteti kičmenog stuba i stopala. Koliko je to često kod dece školskog uzrasta ali i studenata govore rezultati redovnih sistematskih pregleda. Iz godine u godinu procenat onih kod kojih se ovi problemi javljaju kao i stepen izraženosti je sve veći. To se takođe odražava i na celokupno zdravstveno stanje dece kao i na koncentraciju pri praćenju nastave, pamćenje, motoričke sposobnosti (izdržljivost, brzinu, spretnost), što sve zajedno utiče na celokupan uspeh u školi. Kada se dete žali da ima česte glavobolje dok uči, pored problema sa vidom koji je čest uzrok tome, naramenice ranca koje se usecaju u ramena zbog težine i tako usporavaju normalan protok krvi ka mozgu, takođe mogu uzrokovati glavobolju.

Kako se u prvim danima stiču navike nošenja školske torbe koje ostaju tokom čitavog školovanja jako je važno pokazati detetu koje polazi u školu kako se pakuju knjige i nosi torba i kontrolisati to kako bi dete sve radilo pravilno.

Autor teksta: Centar za korektivnu gimnastiku

Mlađe generacije možda ne znaju šta je Korzo, evo prilike da saznate.

Korzo (ital. corso) predstavlja najčešće glavnu gradsku ulicu i svojevrsni izlog grada, odnosno glavno gradsko šetalište u našim mestima. Korzo je bio popularan u doba  kada nije bilo interneta, mobilnih telefona i druge „napredne” tehnologije. Tu su se najčešće „zakazivali” sastanci sa devojkom ili dečkom koji vam se dopada.

„Večeras sam posle mnogo godina, osetila onu davnu mladost koja se može doživeti samo na korzou. Dolazeći na zakazano mesto u momentu sam osetila da gubim dah… kaže Mitakis: Pa šta ti je? – Pa verovao ili ne, osećam se vrlo uzbuđeno, kao kad smo davno, davno izlazili na korzo, uživajući u divnim šetnjama i susretima sa dragim likovima! Veče je zaista bilo predivno, sreli smo ljude koje odavno nismo videli i bilo je mnogo, mnogo lepo!”, napisala je na društvenim mrežama jedna učesnica Korzoa.

„Koliko je malo potrebno da se čovek oseća lepo i bezbrižno. To se upravo dogodilo večeras na ovoj šetnji, koja nas je zbližila na trenutak i podsetila na neka lepša vremena. Bilo je zaista sjajno.”, komentarisala je učesnica Korzoa.

– Nažalost, ne vidim sebe u Srbiji. Nemamo kapacitete u oblasti robotike. Voleo bih da ostanem u Americi i tamo završim fakultet. Sviđa mi se njihov model studiranja – bez ustezanja priznaje Nikola, koji je tokom gimnazijskih dana maštao da školovanje nastavi u Institutu za tehnologiju u Bostonu, a nakon toga postane stručnjak NASA.

Nezaposleni roditelji nisu bili u mogućnosti da mu omoguće odlazak, pa je ovaj mladi genije upisao Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu. Sudbina ga je ipak pogledala.

– Našao sam se na listi srpskih studenata koji će narednih godinu dana studirati na Fakultetu tehničkih nauka u Tenesiju, u gradu Kurvilu, nedaleko od Nešvila. Možda ovo nije najdirektniji put do NASA, ali je svakako prvi korak ka ispunjenju mojih snova – kaže Tepavac, čiji pradeda potiče iz sela u kojem je rođen slavni NikolaTesla:

– Godi mi kad mi kolege kažu da će u Americi boraviti potencijalni Teslin naslednik, ali sam svestan da upoređivanje s najvećih srpskim genijem nosi veliku odgovornost. Poznato je da su se naši najveći naučnici profesionalno ostvarili u Americi. Možda su roditelji nešto predosetili kad sam se rodio, pa odlučili da mi daju ime Nikola.

Izvor: kurir

Događaj će otvoriti mladi iz Ritmer sekcije koji sviraju na plastičnim jupol kantama i time promovišu ljubav prema muzici, udaraljkama i ekologiji. Nakon njih će sve posetioce događaja zabaviti mladi kikindski DJ-evi koji će svoje veštine puštanja muzike i stvaranja dobre zabave promovisati sve do 21 čas.

Od 18 časova je planirana i vožnja rolera i skejtova, a mladima iz Kikinde će se prikljičiti i vršnjaci iz Novog Sada i Beograda. Zvaničan fejsbuk događaj možete pogledati ovde.