U toku raspusta u većini škola započeti su molerski i farbarski radovi, zamenjena je stolarija, postavljene su nove školske klupe i podovi, sve u cilju poboljšanja uslova rada. Stanislava Hrnjak, resorna članica za obrazovanje, posetila je danas tri škole u kojima je većina radova završena. U Gimnaziji “Dušan Vasiljev” rekonstrisane su dve učionice, rekla je direktorica, Jasna Tomašev.

– U toku raspusta rekonstruisana su dva kabineta, za matematiku i za nemački jezik. Zamenjena je stolarija, kompletna elektro instalacija, zidovi su okrečeni i sve je ofrabano. Sredstva su odobrena iz lokalne samouprave, preko Direkcije za izgradnju grada,rekla je Tomašev.

U OŠ” Jovan Popović” izdvojeno je 300.000 dinara od strane lokalne samouprave, kako bi se sanirali podovi u dve učionice. Pored ovog posla, planirana je i zamena prozora, rekla je Stanislava Hrnjak, članica Opštinskog veća zadužena za kulturu, obrazovanje i informisanje.

Jelana Krvopić – v.d. direktora OŠ”Jovan Popović”, kaže da pored sitnih prepravki u školi najveći problem stvara voda u podrumu.

– Ono što smo za sada uspeli da uradimo, jeste da adaptiramo dve učionice za đake prvake, sredili smo podove, zamenili školski nameštaj, okrečili i ofrabali.

U OŠ “Feješ Klara” u narednom periodu biće sporoveden projekat “Korak napred” koji se odnosi na rad sa decom koja imaju poremećaj u ponašanju. Nosioci projekta su: OŠ”Feješ Klara”, Centar za socijalni rad i Udruženje Srpski ratni veterani opština Kikinda. Sredstva u iznosu od 450.000 dinara, dobijena su preko Nis-ovog konkursa, od toga je 160.000 dinara iskorišćeno za adaptaciju prostora u kojem će i odvijati nastava. Dužina trajanja projekte je sedam meseci.

PODSEĆAMO:

U ponedeljak, 1.septembra, počinje nova 2014/2015.školska godina. U našoj opštini nema obustave nastave i sve počinje po planu i programu.

Od 8 sati časovi počinju za osnovce od prvog do četvrtog razreda, dok su učenici od 5.do 8.razreda popodne,od 13 sati.
Učenici Ekonomsko – trgovinske škole su u jutarnjoj smeni, od 8 sati, a nastava u Gimnaziji „Dušan Vasiljev”, održavaće se popodne, od 14 sati.

Izvor: radio kikinda

Cilj ovog edukativnog stručnog skupa bio je da se direktori svih osnovnih i srednjih škola sa teritorije Vojvodine okupe na jednom mestu kako bi se pripremili za dodatno usavršavanje kada je reč o eksternoj evaulaciji škole, odnosno o ocenjivanju rada škole kroz Nastavno veće, rad sa decom ,do posla sa papirologijom, rekao je Dejan Karanović, direktor Centra za stručno usavršavanje u Kikindi.

Stanislava Hrnjak, resorna članica Opštinskog veća, zadužena za obrazovanje, kulturu i informisanje, rekla je da je cilj da se, kroz ove seminare, animiraju zaposleni u svim ustanovama obrazovanja, da im se ponude svi akreditovani programi i seminari, kako bi se dodatno usavršavali.

Predavanje Milana Bojanića – stručnog savetnika iz Školske uprave Zrenjanin održano je u okviru ovog skupa u Ruskom Selu, u centru “Torontal”. On je, između ostalog, govorio o primeni standarda u obrazovanju, koje će usvojiti sve osnovne i srednje škole na teritoriji Srbije.

Ovom stručnom skupu prisustvovalo je 75 direktora.

Izvor: radio kikinda

Većina dece ovog uzrasta još nema dovoljno zrele mišiće kojima treba da nose sopstveno telo, a uskoro treba da ponesu nekoliko kilograma knjiga i pribora. Zato pre svega treba povesti računa o veličini i težini prazne školske torbe.

Kako dete može da nosi istu školsku torbu nekoliko godina, jer nema potrebe kupovati novu svake školske godine, dobro je da bude od kvalitetnog ali pre svega laganog materijala.

Kakva školska torba se preporučuje?

Ranci su se pokazali kao dobar izbor jer ih deca nose na leđima što se svakako preporučuje zbog rasterećenja kičmenog stuba. U kupovinu ne treba ići bez deteta jer veličina treba da odgovara konstituciji deteta. U prvi razred polaze deca sa 18, 25 ali i sa 44 kilograma pa je važno da dete proba torbu koju će nositi. Nikako ne treba kupovati veću jer dete neće da poraste toliko u naredne 2-3 godine koliko i najkvalitetnija torba može da traje. Dno ranca ne sme da ide ispod struka, a vrh mora da bude ispod linije ramena. Ako je ranac veliki dete će ga verovatno i napuniti stvarima, često nepotrebnim. Pre kupovine takođe treba proveriti kolika je najveća knjiga koju dete treba da nosi, da se ne bi dogodilo da torba ne može normalno da se zatvori.

Težina školske torbe?

Stručnjaci su izračunali da je dozvoljena težina koju dete sme da nosi 10-15% njegove telesne težne. To znači da dete koje ima 20 kilograma ne sme da nosi školsku torbu koja ima više od 2-3 kilograma. Zato treba voditi računa o veličini i težini pribora (sveske sa manje listova i bez debelih korica, pernice sa što manje olovaka i flomastera). Povremeno izmerite ranac i ako prelazi dozvoljenu težinu pogledajte da li dete nosi stvari koje nisu neophodne.

Detalji koji znače

Školska torba na leđnoj strani treba da ima ojačanje, naramenice treba da budu široke i mekane da se ne usecaju u ramena. Najbolje je da postoji i kaiš koji se zakopča oko struka i tako dobije još jedna tačka oslonca.

Kako pravilno nositi torbu?

Ako sveske i knjige nisu pravilno spakovane takva školska torba može da poremeti ravnotežu deteta pri nošenju, a može da dovede i do pada pri naglom podizanju ili skidanju. Prvo treba staviti na leđnoj strani veće i teža knjige, pa napred manje i lakše.

Pravilno nošenje ranca je takođe važno, nosi se na oba ramena, nikako prebačen preko jednog, ili u ruci. Izuzetak su ranci sa točkićima, koji su jako praktični i maksimalno rasterećuju dete, a ima ih i na našem tržištu.

Dodatni pribor, blok, opremu za fizičko ne nosi svakog dana pa ne treba kupovati veću torbu zbog toga, to može da ponese u posebnoj kesi.

Posledice neadekvatnih školskih torbi

Posledice neadekvatnih školskih torbi i nepravilnog nošenja su loša držanja i deformiteti kičmenog stuba i stopala. Koliko je to često kod dece školskog uzrasta ali i studenata govore rezultati redovnih sistematskih pregleda. Iz godine u godinu procenat onih kod kojih se ovi problemi javljaju kao i stepen izraženosti je sve veći. To se takođe odražava i na celokupno zdravstveno stanje dece kao i na koncentraciju pri praćenju nastave, pamćenje, motoričke sposobnosti (izdržljivost, brzinu, spretnost), što sve zajedno utiče na celokupan uspeh u školi. Kada se dete žali da ima česte glavobolje dok uči, pored problema sa vidom koji je čest uzrok tome, naramenice ranca koje se usecaju u ramena zbog težine i tako usporavaju normalan protok krvi ka mozgu, takođe mogu uzrokovati glavobolju.

Kako se u prvim danima stiču navike nošenja školske torbe koje ostaju tokom čitavog školovanja jako je važno pokazati detetu koje polazi u školu kako se pakuju knjige i nosi torba i kontrolisati to kako bi dete sve radilo pravilno.

Autor teksta: Centar za korektivnu gimnastiku

Umesto profesora, matematiku predaju, uglavnom, inženjeri mašinstva i elektrotehnike, jer na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nema potrebnog kadra.

– Osnovne škole imaju veći problem od srednjih škola zbog nedostatka nastavnika matematike. Ove godine četiri profesora matematike otišla su u penziju, a slabo je interesovanje mladih ljudi za studije matematike, tako da je taj kadar deficitaran. Problem se rešava angažovanjem inženjera mašinstva i elektrotehnike, koji po proceni direktora određene škole mogu da predaju taj predmet – objašnjava Vitomir Radak, dugogodišnji direktor OŠ „Sveti Sava“ i predsednik Aktiva direktora osnovnih škola.

Za razliku od profesora matematike kojih nema dovoljno, škole trenutno imaju više profesora istorije, geografije i fizičkog vaspitanja nego što im treba. Zbog toga će pojedini u narednoj školskoj godini imati manju normu od 20 časova mesečno, a samim tim i manju platu. To je, ipak, bolje rešenje od gubitka posla, jer je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje 13 profesora fizičke kulture.

– Postigli smo dogovor između osnovnih i srednjih škola da se nastavnici i profesori ovih predmeta raspodele po školama. Međutim, od septembra će imati manju normu pa će im i plate će biti srazmerno manje. Svi nastavnici koji su u stalnom radnom odnosu imaju prednost prilikom preraspodele – kaže Vitomir Radak.

Za posao strepe i učitelji, jer će ovog septembra u kikindskim školama biti čak 100 prvaka manje nego pre godinu dana. – Ovog septembra niko od učitelja neće biti tehnološki višak, jer je u školama napravljena drugačija preraspodela. Međutim, naredne školske godine očekuju nas ozbiljni problemi, jer će đaka sigurno biti još manje – kaže Radak.

Izvor: blic

Dečija pijaca se održava u okviru programa kulturnog leta, u dvorištu Kulturnog centra svakog radnog dana dok god traje školski raspust. Pored pijace, organizovane su i radionice koje će trajati do subote, rekla je Tanja Nožica iz Kulturnog centra.

– Letnji program smo osmislili da deca i tokom leta uče i stvaraju,oni ovde prodaju i na ovaj način sakupljaju džeparac za sebe. Danas smo imali radionicu slikanja sa voštanim bojama, sutra nam se pridružuje Jovan Blat, vajar, koji će deci pokazati tajne vajarske umetnosti, zatim ćemo raditi dekupaž, a u subotu je izložba svih naših radionica koje smo prošli, rekla je Nožica.

Mali trgovci svakoga dana dolaze, kako nam kažu sav prihod od prodaje sakupljaju kako bi sebi kupili po neku knjigu,cd ili džojstik-Bojan Ludajić i Luka Đukić,dolaze iz OŠ “Jovan Popović”i učenici su IV3.

– Došli smo da zaradim malo novca kako bi kupili sebi džojstik za video igricu.Lepo nam je ovde,družimo se, radimo i zarađujemo,rekli su nam Bojan i Luka.

Svi zainteresovani mališani mogu doći svakoga radnog dana u dvorište Kulturnog centra od 9 do 12 sati,ukoliko žele da učestvuju u zanimljivom programu dečije pijace i umetničkih radionica.

Izvor: radiokikinda

– Zahvaljujući seoskoj mesnoj zajednici koja je izdvojila oko 75.000 dinara okrečili smo sve učionice. Čitava škola nije krečena preko 15 godina. Zahvaljujući lokalnoj samoupravi zamenićemo i prozore u hodniku i postaviti nove PVC i okrečiti i hodnik. Kod sale za fizičko saniran je plafon. Ove godine obeležavamo i 150 godina postojanja, pa je i to povod renoviranja, a krajem septembra, na Dan škole, biće i priredba – ističe Dobrivoje Martonoši, direktor škole.

Izvor: radiokikinda