Nakon stečenenog zvanja diplomiranog inženjera na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, Živica Terzić, mladi Mokrinčanin, vratio se u rodno selo kako bi vodio gazdinstvo i primenio stečeno znanje.
Između ostalog, Živica je, među prvima u našem kraju, sproveo grejanje na biomasu u svojim stambenim i proizvodnim objektima.
– Biomasa je: sojina slama, pšenična slama, grane iz voćnjaka i vinograda, žile i stabla iz krčenog voćnjaka, stabljike kukuruza. Mašine koje pripremaju biomasu su klasične ratarske mašine i prese. Važno je da se to đubrivo na vreme pokupi i uskladišti, kako ne bi pokislo.
Sistem je sproveden kao centralno grejanje, ima kotao, pumpu, cevni razvod i radijatore. Radijatori i cevi po sobama, pa i sam kotao, nisu skuplji od klasičnog centralnog grejanja. Ukoliko imate biomasu, sva investicija je kotao, koji za jednu kuću od 150 kvadrata košta oko 100.000 do 150.000 dinara, a na primer, kotao na gas, tačnije protočni bojler, je oko 70.000 dinara. Račun za grejanje koji mi dobijemo je, umesto 30.000 hiljada, samo 1.000 dinara, i to je ono što mama potroši kada kuva ručak. Preporučio bih ovaj sistem svim domaćinstvima, u mom selu su ga mnogi prihvatili. Tri puta je jeftinije, a ne gubite ništa – objašnjava Živica Terzić.
U svrhu dobijanja biomase, tačnije toplotne energije, sa ratarske površine, može da se skloni do 30 odsto žetvenih ostataka, a da se ne naruši zemljišna struktura. Kako smo u pretežno ratarskom regionu, sami troškovi transporta su minimalni jer je sve, otprilike, udaljeno oko pet kilometara.
