Novokozaračka privatna firma za proizvodnju zaštitne opreme „Proizvodnja Jadranka”, koja uspešno posluje već osam godina, ove godine trebalo bi da proširi proizvodni pogon i uposli još 20 novih radnika.
Nova hala je izgrađena, mašine su u najvećem broju raspoređene i preostali su još sitni radovi dok se ne otpočne sa proizvodnjom takozvanog „belog programa”, odnosno obuće i odeće u beloj boji namenjenih prvenstvo prehrambenoj industriji. Ukoliko sve bude teklo po planu, kako najavljuju u firmi, proizvodnja će otpočeti juna ove godine, a tom prilikom dvadeset novih radnika, već obučenih za ovaj posao, dobiće priliku za rad.
Vlasnica ove firme Jadranka Stupar, inženjer obućarstva po profesiji, pre deset godina u nedostatku posla, odlučila je da preuzme sudbinu u svoje ruke, preseli se iz Beograda u rodni kraj svog supruga Nove Kozarce i na porodičnom imanju otpočne sopstveni posao. Tamo je najpre osnovala zanatsku radionicu u pomoćnom objektu porodičnog imanja, a četiri godine kasnije i firmu „Proizvodnja Jadranka” u kojoj danas radi 17 žena, koje dnevno proizvedu i do sto pari obuće i 40 raznih vrsta zaštitnih odela.
– Već tada je počela da se nazire kriza u državi. Počele su da se zatvaraju firme i da se gube poslovi. Olučila sam da iz Beograda, gde sam živela, dođem u Nove Kozarce, rodno selo mog suruga. Svideli su mi se mnogo ljudi ovde. Mnogo žena je ovde ostalo bez posla. Osetila sam da znam nešto da radim i bilo mi je glupo da u 50-oj godini odem na biro za zapošljavanje ili da ništa ne radim, ali i da svoje znanje ne prenesem nikom. Kupila sam najpre tri „kantir” mašine za izradu obuće, osposobila garažu i počela sa obukom radnica. U početku ih je bilo pet na obuci- u širokom luku vratila se Stuparova na početak, kada je otpočela sa poslom – rekla je Jadranka.
Tokom godina rada, asortiman proizvoda u „Proizvodnji Jadranka” proširen je na preko 80 vrsta proizvoda. Tu spadaju 30 vrsta zaštitne obuće, te različiti zaštitni prsluci, radni kombinezoni, kape, kamašne za noge, a Stupareva tome pridodaje i zaštitni vibracioni pojas koji je svojeručno patentirala. Uloga mu je da štiti telo radnika, tačnije stomak, od velikih vibracija koje proizvode mašine za bušenje i obradu metalnih delova.
U zavisnosti od posla u „Proizvodnji Jadranka” radi i po 25 radnica. Interesantno je da se nijedna od njih ranije nije bavila obućarstvom. Jadranka ih je, a to sa ponosom kaže, naučila svemu. Kao bivši tehnolog i normirac u travničkom „Borcu”, „Avali” i drugim firmama koje su se bavile prozvodnjom obuće, Stupareva je izučila celokupan proces proizvodnje, premda nikada ranije nije radila za mašinom.
„Proizvodnji Jadranka” danas ostvaruje godišnji promet između 20 i 30 miliona dinara, a plate zaposlenih godinama unazad su redovne. Niko u firmi, tvrdi Stupareva, ne radi za „minimalac”. Najveći strateški partner im je „Industrija obuće Beograd”, rade za „Agroživ”, industriju mesa „Matijević”, a od nedavo su u ovoj privatnoj firmi počeli da rade zaštitnu obuću i za sve „NIS”-ove radnike.
Ova uspešna privatna preduzetnica na početku sedme decenije života, priznaje da je ostvarena žena, ali da želi da iza sebe ostavi trag.
Izvor: Kikindske
