Vernici koji poštuju Gregorijanski i Julijanski kalendar u Nedelju slave Uskrs, najveći hrišćanski praznik.
Na Uskrs se skidaju oltarske dveri da bi se time pokazalo da je Isus Hristos, po crkvenom učenju, uskrsnućem pobedio smrt i otvorio rajska vrata.
Uskrs je najveći hrišćanski praznik jer suština hrišćanskog učenja označava vaskrsnuće Hristovo iz mrtvih, kao pobeda vere i života nad smrću.
Po crkvenom učenju, Isus je raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus vaskrsao.
Na Uskrs je, po verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima.
Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Otuda u narodu uzrečica: „Neverni Toma”.
Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa: „Hristos vaskrese” i „Vaistinu vaskrese”. Cela nedelja praznika zove se Svetla nedelja, a tada se pevaju radosne crkvene pesme.
Na prvom Vaseljenskom saboru, u Nikeji 325. godine, odlučeno je da se Uskrs svuda praznuje istog dana, posto se ispune tri uslova: posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i posle prvog punog meseca.
Uskrs je pokretan praznik. Uvek se vezuje samo za nedelju i može „pasti” u razmaku od 35 dana – od 4. aprila do 8. maja po starom, Julijanskom kalendaru, odnosno od 22. marta do 25. aprila po novom, Gregorijanskom računanju vremena.
