Kikinda i njena mesna zajednica Mokrin su mesta gde se u Srbiji najviše crpe nafta i gas. U Mokrinu se nalazi oko 200 bušotina, od čega je trideset u dvorištima i baštama. Meštani od toga imaju više štete nego koristi.
Kad bi svoje imanje u Mokrinu meštanin Ivan Bandić posedovao negde u Teksasu ili nekoj arapskoj državi bio bi naftni milijarder. Ovako za naftnu bušotinu u svom dvorištu dobija samo 73 dinara dnevno i uz to gomilu problema.
“Tokom remonta u dvorištu je zemlja iskopana na pedesetak centimatara dubine, zatim poravnata i tu više ništa ne može da rađa. Sem toga radnici Naftagasa najmanje dvaput dnevno dolaze da pregledaju bušotinu i naravno, zbog toga nemamo svoj mir”, kaže Bandić.
Podržavajući Bandića, predsednik MZ Mokrin Goran Dumitrov, predočava činjenicu da meštani koji imaju bušotine u dvorištima ili na njivama dobijaju od NIS-a od 50 do 100 dinara dnevno.
“Mnoge od tih bušotina imaju dnevnu proizvodnju vrednu između pet i deset hiljada evra”, napominje Dumitrov, računajući da se u selu godišnje ispumpa nafta vredna oko 70 miliona evra.
Najveća nevolja u naselju su naftne isplake i naftaška mehanizacija. Ogromnim kamionima kroz selo se do bušotina prevoze hiljade tona peska i tucanika, čime se lome ćuprije, propusti i uništava asfalt.
Naftna industrija Srbije samo u kikindskoj opštini godišnje izvadi nafte i gasa u vrednosti od 150 miliona evra, a lokalnoj samoupravi od toga pripadne samo tri i po miliona. U Rusiji rudna renta iznosi 22 odsto, dok kod nas korisnik daje samo tri procenta državi od vrednosti izvađene nafte i gasa.
Pavle Markov, prvi čovek kikindske opštine, očekuje da će NIS imati razumevanje i da će odnose sa opštinom uspostaviti na adekvatniji način.
“Tačno je da Naftagas učestvuje u našim društveno korisnim projektima, ali to je još uvek nedovoljno u odnosu na ono što Kikinda trpi”, kaže Markov.
Samo u prošloj godini vrednost iskorišćenih rezervi bila je duplo veća od cene koju je ruski Gazprom 2008. godine platio za 51 odsto NIS-a.
Izvor: rts
