KIKINDA: Priliv sredstava u budžet opštine Kikinda nije u skladu sa planom i očekivanjima, te su nedavnim rebalansom skresani mnogi izdaci, a obuhvaćene su i ustanove kulture.
– Kada je planiran budžet za 2014. godinu sa svim direktorima ustanova kulture dogovoreno je da pažljivo isplaniraju sredstva i to na osnovu rebalansa koji je urađen za 2013. godinu, s obzirom na to da je i tada budžetski deficit bio ozbiljan – ističe Stanislava Hrnjak, članica Opštinskog veća zadužena za obrazovanje, kulturu i informisanje.
– U ovom trenutku suočavamo se i sa budžetskim deficitom i sa ozbiljnim zaduženjem. Opština duguje više od 700 miliona dinara. Stoga smatram da svi koji se oslanjaju na budžet, u većoj ili manjoj meri, moraju biti razumni i svesni trenutne situacije.
Svaka od ustanova računa na određena sredstva iz budžeta, ali ima i sopstveni prihod, pa je opština tražila da i ti prihodi budu prikazani u izveštajima. Sa direktorima ustanova kulture, napominje Hrnjakova, lokalna samouprava ima dobru saradnju, a za programe su u tekućoj godini planirana 23 miliona dinara:
– Svakoj ustanovi skinuto je od milion do 2,5 miliona za programe. Veoma je važno da same ustanove odrede prioritete, da sagledaju situaciju kakva jeste i da tako planiraju sredstva. Lokalna samouprava neće moći drugačije da funkcioniše. Poslednjim rebalansom svima, osim „Teri”, skinuto je po 15 procenata sredstava planiranih u budžetu 2014. Reč je o ustanovi koja nema sopstveni prihod kakav imaju ostale ustanove, a Simpozijum u terakoti je za naš grad veoma značajan. Osim što dosta košta, „Tera” ima i dugove iz ranijeg perioda, pa je pošteđena rebalansom.
Lokalna samouprava najavljuje razgovore o novim sistematizacijama, obimu posla i sredstvima koja realno mogu da se planiraju za kulturu, da se ustanovama predoči šta mogu očekivati, a da se potrude da obezbede sredstva i iz drugih izvora.
Hrnjakova dodaje da Kulturno leto realizovano bez ikakvog dodatnog ulaganja, zahvaljujući programima ustanova kulture i sponzorima. Pojedine ustanove kulture kroz različite projekte obezbeđuju dodatna sredstva.
– Narodni muzej je u tom smislu primer dobre prakse – kaže naša sagovornica.
– Svi koji vode ustanove kulture spremni su da izmene prvobitne planove i uklopite se tako da se realizuje ono što se može. Ima ustanova koje puno troše na plate, a malo na programe, dok ima takvih koje imaju manji broj zaposlenih, pa im treba i manje novca. Taj disbalans će u narednom periodu biti regulisan.
Opština se trudi da ispravi lošu praksu ranijih godina, kada je kasnilo plaćanje za troškove ustanova.
– Prošle godine zatekli smo situaciju da grejanje u septembru nije plaćeno za februar, što je veliko opterećenje – pojašnjava Hrnjak.
– Sa Sekretarijatom za finansije dogovoreno je da se tačno zna šta se kog datuma u mesecu plaća. Tako i korisnici budžeta znaju kada će stići uplate. Postoje i pozicije u buyetu Direkcije za izgradnju grada, koje se mogu iskoristiti za održavanje i popravke u ustanovama kulture. Moramo uzeti u obzir da nam trebaju i sredstva da završimo zgradu Narodne biblioteke, tako da nisu samo programi trošak, nego tu spadaju materijalni troškovi i investiciono održavanje objekata.
Počinje i rekonstrukcija sale Narodnog pozorišta, kupljene su nove stolice i očekivanja su da će do jesenje premijere sve biti završeno.
Izvor: dnevnik
