Na putu do crkava Svetog Nikole i Svetih Kozme i Damjana, povorke konjanika, zaprega, fijakera i prodefilovaće na Badnji dan gradskim ulicama.

Najradosniji hrišćanski praznik Božić, ali i Badnji dan, koji mu prethodi, u Kikindi i ovom delu Banata praznuju se u krugu najmilijih, uz bogatu trpezu i lepe običaje. Badnjak će danas do porte crkve Svetog Nikole u centru Kikinde, ali i pravoslavnog hrama  Svetih Kozme i Damjana, na periferiji grada, doneti dve grupe po pedesetak konjanika, praćenih fijakerima i zapregama.

Na putu do crkava oni će prodefilovati gradskim ulicama, a pre osvećenja i paljenja badnjaka, grančice  podeliti okupljenim građanima. 

– Velika mi je čast što sam ovoga puta bio domaćin konjanicima koji su išli po badnjak. Domaćinova je dužnost da širom otvori kapiju kako bi konjanici ujahali u dvorište, ali i da ih pre odlaska po badnjak, počastim kuvanim vinom i vrućom rakijom. Na Badnji dan konje ukrašavamo hrastovim grančicama, a na Badnje veče  dočekujemo i darujemo korinđaše. Pre nego što što korinđaši stignu, već sa prvim sumrakom, po kući trebalo razastrti slamu, a posebno po gostinskoj sobi. Slama bi trebalo da stoji sve do trećeg dana Božića – pojašnjava Miroslav Šibul, prastare običaje.

Običaj da deca obilaze komšijske kuće i pevaju šaljive pesmice, zadržao se još samo u Kikindi i ovom delu Banata.

Kad nakon pitanja: „Da li je slobodno korinđanje?” deca od domaćina dobiju potvrdan odgovor, recituju: „Ja pretrča preko šora, daj, gazda, dva-tri ora, čašu vina ili čašu rakije, Božić je kod kapije.” Gazda ih  najčešće počasti  orasima, jabukama, šljivama i slatkišima.

Na sam dan Božića, u nekim delovima Srema običaj je da se konjanici  kreću ulicama, i domaćinima gde je otvorena kapija čestitaju praznik. Povorku čine neoženjeni momci, koji domaćinu pevaju božićnu pesmu „Roždestvo”, a on ih daruje orasima, suvim šljivama, pićem i kolačima. Sremci ovaj lep običaj nazivaju „teranje Božića”, dok u Bačkoj konjanici „vijaju Božić”.