Srpski tajkuni razmeću se avionima i kamionima, a meni nisu ni do kolena. Džaba njima, a i našem društvu sve bogatstvo, kad izumiremo. Sirotan sam materijalno, a u duši milioner, kaže otac dece Željko Olah
Među 220 dece uzrasta do 18 godina čiji roditelji dolaze u Narodnu kuhinju po hranu je i devetoro mališana nezaposlenih supružnika Olgice i Željka Olaha iz Kikinde.
Da nije dobrih ljudi Crvenog krsta, ni sami ne znaju kako bi prehranili Milicu (11), Marijanu (9), blizance Dušana (7) i Darka (7), Ivana (6), Petra (5), Mihajla (4), Ivanu (3) i jednogodišnju Anu. Jedni drugima do uveta, krupnim pametnim okicama, nepoverljivo odmeravaju neznanca.
U njihovom sirotinjskom domu prethodnih dana bilo ih je puno. Nedavno im je preminuo deda. Dok je Željko (36) svakodnevno u potrazi za bilo kakvim poslom, o deci brine Olgica (31). Bolešljikava svekrva Stojana (71) trudi se da joj se nađe pri ruci.
“Željko i ja nismo planirali toliko dece. On iz prvog braka ima još četvoro. Dovijamo se na razne načine da ih obučemo, obujemo, iškolujemo… Nadam se da oni neće morati da po hranu odlaze u Narodnu kuhinju, kako ja to svakodnevno činim”, priznaje Olgica.
Željko kaže da će ga učiniti srećnim ako od sinova i kćeri stvori dobre ljude.
“Trudiću se da ga ih izvedem na pravi put. I ja sam odrastao u nemaštini, ali sam uvek nastojao da ne osramotim roditelje. Srpski tajkuni razmeću se avionima i kamionima, a meni nisu ni do kolena. Džaba njima, a i našem društvu sve bogatstvo, kad izumiremo. Sirotan sam materijalno, a u duši milioner”, kaže Željko i dodaje da ga najviše brinu narasla dugovanja za komunalije.
“Oko 60 hiljada dinara dugujemo za vodu i smeće. Prošle godine smo nekoliko meseci živeli bez struje. Uz pomoć pokojnog oca, uspeo sam da izmirim dug, pa više nismo u mraku”, kaže Željko.
Svaka pomoć bi im značila
“Željko i Olgica najmlađi su supružinici u kikindskoj opštini sa toliko dece. U teškoj su materijalnoj situaciji, ali duhom nisu klonuli. Svaka pomoć bi im puno značila”, kaže Aranka Felbab, sekretarka Crvenog krsta.
Iako još mali, Duško i Darko već znaju šta će biti kao porastu.
“Ja hoću da budem policajac, da hapsim lopove”, poverio nam se Duško. Ni Darko nema dilemu. On žarko želi da postane vatrogasac. U međuvremenu bi voleli da imaju nove jakne i igračke, a mama frižider.
Izvor: kurir
