Od kada je sveta i veka, ljude su pogađale manje ili veće nevolje. Samo retki, tačnije rečeno odabrani, uspevali su nositi svoj ovozemaljski Krst bez roptanja i gneva, tako da oni koji su trenutno bezbrižni i ne primećuju taj njihov teret.
U našem vremenu jedna od odabranih jeste i mlađana Milica Knežević, dvadesetogodišnjakinja iz Česterega, kod Žitišta. Milica je pre pet godina doživela saobraćajnu nesreću. Povredivši vrat, ostala je potpuno nepokretna. Kada je svaki čas bio dragocen, lekari su zakasnili sa operacijama. Ipak, posle godinu dana muka: i fizičkih i psihičkih, zdravlje joj se počelo popravljati. Snaga i moć postepeno su joj se vraćali u ruke. Milica je potom nastavila borbu i podvige na bezbroj frontova.
Posle prekinutog školovanja, tog tužnog proleća 2009. godine, kada je bila učenica prvog razreda Ekonomske škole – pravnog smera, nedavno je maturirala, a na polju sporta uspela je da se okuša u gotovo svim disciplinama koje je moguće upražnjavati iz kolica. Sada je otišla i korak dalje. Izašla je iz kolica. Odlučila je da poslednji u nizu njenih poduhvata postane ronjenje. Preko fejsbuka, sa njom je vezu uspostavio Stojan Bogosavljev iz kikindskog Ronilačkog kluba Orka i tako je Miličina dirljiva priča, u našem gradu, dobila svoje novo poglavlje.
– Milica ima zanimljiv profil na fejsbuku, sa kojeg pokreće ljude sa sličnim problemima da se ne predaju i da se bore. Meni se svidelo kada sam uvideo koliki je borac, pa sam je pozvao da dođe u Kikindu i da bude prva na početku sprovođenja naše zamisli, a planiramo da akcija sa Milicom preraste u projekat Ronilačkog kluba Orka. Zamisao nam je da pomognemo svim ljudima sa invaliditetom da se bolje osećaju, pa možda im ovakav vid treniga u vodi i pomogne u procesu rehabilitacije. Cilj nam je da Kikinda postene trening centar prema međunarodnim merilima i to kao jedini na Balkanu, a Opština Kikinda osiguraće nam novac da krenemo sa obukom osoba sa invaliditetom u ronjenju, rekao je Bogosavljev.
Glavna junakinja Milica Knežević priča:
– Ronjenje mi se „desilo” zahvaljujući Stojanu, iz Orke. Ne znam da li bih ikada ovako nešto i probala da me nije kontaktirao. Prezadovljna sam prvim časom, nisam ni sumnjala da će tako biti. Bila sam potpuno opuštena, mnogo mi je lakše u vodi nego vani.
Evo i reči Miličine majke Mirjane:
– Za prvi dan u Kikindi mogu reći samo da sam očarana. Vidim Miličin osmeh i njeno zadovoljstvo. Ljudi iz Ronilačkog kluba su divni. Milica je veliki borac, a ovo joj daje još veću snagu da istraje i ponovo prohoda.
Milica Knežević, uverena da će prohodati, nastavlja oporavak u američkom gradu Orlandu. Tamo putuje 20. marta, a potom evo hrabre i ponosne Česterežanke opet i na kikindskom „Jezeru”.
Izvor: radiokikinda
