Na Varoškom trgu u Mokrinu, rodnom mestu Miroslava Mike Antića, ponovo su za improvizovanim kafanskim stolom i uz tamburaše, poštovaoci i prijatelji velikog pesnika, slikara, mornara govorili njegove stihove, prisećali se susreta sa sanjarom i boemom.

Oovogodišnji, 29. Memorijal „Miroslav Antić”, bio je emocija i čarolija – Miki u čast.

Pod mokrinskim nebom, gde su, kako bi Mika rekao, zvezde najsjajnije, zasvirala je tambura na Varoškom trgu.

Okupljeni prijatelji, kao i svi oni kojima su stihovi Miroslava Antića bili deo odrastanja i životnog kreda, tu, u njegom rodnom Mokrinu još jednom su sa mornarem i sanjarem dodirnuli zvezde. A među Mikin antologijskim stihovima, pesme Vojvodina i Kikinda imaju posebno mesto.

Pričajući o ravnici rekao je kako je tu sve nadohvat ruke. Tu se prostori mere svitanjima i sumracima, a vreme dužinama senki. Mlečni put je do kolena, kao prosuta slama. Ne moraš da se penješ: zvezde rastu u žbunju. Samo se uputiš ravno, po vrežama od zlata i posle desetak koraka već hodaš po nebesima.

Baš kako je pesnik i rekao, dok je i noćas hodao po nebesima, namignula je i jedna zvezda iznad Mokrina.

Izvor i foto: rtv