Fotografija je postavljena na fejsbuk grupi pokreta „EKO-GEN” koji se bavi zaštitom i očuvanjem prirode na teritoriji opštine Kikinda.

– „Velika šteta za grad. Smatram da osoba koja je to uradila treba da posadi nova stabla. Ako su mislili da prvoaprilska šala može pozitivno da utiče na građane, nisu uspeli o tome. Tuga, čemer i jad.”, prokomentarisala je žiteljka Kikinde Milana Galić.

– „Kakvo bezumlje, koliko bezobzirnosti i primitivizma je potrebno za ovako nešto? Krivca bi trebalo primerno kazniti!”, rekao je Dragan Đukanović žitelj Kikinde.

Pozivamo sve građane i građanke opštine Kikinda da čuvaju prirodu i svoju okolinu, kao i da ne lome mlada stabla.

Budući da je u novembru u Nakovu otvoren granični prelaz između dve zemlje, Senmikluš i Kikinda udaljeni su svega oko pedesetak kilometara.

Zbog zahteva poslodavaca iz Rumunije da dobiju više informacija o nezaposlenim radnicima u našoj opštini, prethodnih dana smo organizovali evidentiranje zainteresovanih. Prijavilo se oko 250 radnika, a među njima je najviše nekvalifikovanih i radnika trećeg stepena stručne spreme, mašinske i metalske struke”, objašnjava Vesna Danić, šef Odseka za posredovanje pri zapošljavanju u Službi za zapošljavanje.

Kako kaže uskoro će poslodavci pozvati kandidate na razgovor kako bi dobili dodatne informacije.

Firme iz Semikluša razmatraju na koji način da angažuju radnike iz Srbije, jer nije potpisan međudržavni sporazum između naše zemlje i Rumunije.

“Oni razmatraju dve varijante, da li da organizuju prevoz radnika na posao, ili da otvore pogone u Kikindi. Jedna mogućnost je i da registruju privredna društva u Srbiji, ovde zaposle ljude, a onda ih upute na rad u matične firme u Semiklušu”, kaže Saša Tanackov, sekretar Sekretarijata za lokalni ekonomski razvoj i turizam opštine Kikinda.

Problem prevoza radnika još nije dogovoren, a rumunska strana predlaže da se koristi samo granični prelaz Nakovo – Lunga kod Kikinde, a ne Vrbica – Valkanj Čoke, jer prvi ispunjava infrastrukturne zahteve carine i policije obeju država. Međutim, tom prelazu bilo bi potrebno produžiti radno vreme, jer sada radi samo od 7 do 19 sati.

Izvor: b92

Kako navode u saopštenju iz SKK „Topot“, radionica će se održati na adresi Topolski put br 10 (stari pogon tri) u periodu od 9h do 11h. Ona će obuhvatiti jahanje i zaprežni sport.

– Pozivamo sve sugrađane da se pridruže i upoznaju sa ovim sportom, u slučaju lošeg vremena bićemo prinuđeni da odložimo radionicu, zaključili su iz SKK „Topot“.

Podsećamo da je ovaj sportsko konjički klub već jednom organizovao besplatnu radionicu, i to 30. avgusta gde su utisci i zapažanja bili veoma pozitivni i dobri. Više o prošloj radionici možete pročitati ovde.

-Svakako da je kukuruz najvažnija biljna vrsta kod nas, a ove godine, pod ovom kulturom, je zasejano oko milion hektara. Vremenski uslovi su bili izuzetno povoljni za kukuruz jer je bilo dovoljno padavina u ključnim mesecima tj. u periodu nalivanja zrna. Zbog svega toga, ove godine, očekujemo jako dobre prinose možda čak i rekordne.

Poljoprivrednici očekuju dobre prinose, ali je cena ono što ih zabrinjava. Prema rečima Ervina Čikoša, poljoprivrednika iz Kikinde, ukoliko otkupna cena kukuruza bude niska još više će opteretiti već zadužene proizvođače.

-Pod kukuruzom sam zasejao oko 25 jutara i za sada usev izgleda veoma dobro jer je kišovito vreme pogodovalo njegovom razvoju. Očekujem dobre prinose, ali prema onome što smo čuli, cena nimalo ne obećava. Spominje se cena između osam i deset evra po toni što jedva pokriva troškove proizvodnje.

Prema mišljenju stručnjaka ovogodišnji rod kukuruza najverovatnije će morati na dosušivanje, što će povećati troškove proizvodnje, ali zato proizvođači mogu biti mirni jer se ove godine ne očekuje pojava aflatoksina.

izvor: radio kikinda

Kupuje se samo osnovno, a sve je duži spisak svih proizvoda i usluga koje su za Kikinđane postali luksuz.

Gotovo nepremostiv jaz između primanja i cena, svakodnevno je dovijanje za većinu Kikinđana.

Pad prometa u trgovinama i na zelenoj pijaci je drastičan, a sa 35 hiljada dinara, koliko iznosi prosečna zarada na teritoriji opštine Kikinda, i ne može se izvesti mađioničarsko kalkulisanje porodičnog budžeta.

Na zelenoj pijaci kupuje se minimalno. Ako je kilogram paprike 80, a kornišona 100 dinara, i zimnica je postala luksuz. Na kikindskoj zelenoj pijaci prodaja je drastično smanjena, a umesto kupovine povrća za pripremu zimnice na džakove, kupujemo na komad.

Iako prema zvaničnoj statistici cene prehrambenih artikala nisu značajno korigovane, pazari u kikindskim trgovinama manji su za 15 do 20 odsto. Potrošači čekaju akcijske prodaje, sniženje i koristi mogućnost odloženog plaćanja.

Uz izdatake za kupovinu hrane dodajmo i plaćanja komunalija, pa smo svakog meseca u debelom minusu. Sve skromniji standard zapravo je lepši izraz za naše siromaštvo.

izvor: rtv

Medijskim najavama o manjoj količini uglja, poskupljenju struje i gasnoj krizi zbog situacije u Ukrajini, dodatno se povećava zebnja oko početka grejne sezone. Najveći broj domaćinstava u Kikindi greje se na gas, potom slede oni koji kuće greju na struju i čvrsto gorivo. Kikindska „Toplana“ jedna je od nekoliko u Srbiji koje nemaju alternativu nego mogu koristiti samo gas.

Na kvantataškoj pijaci u Kikindi kupci najviše traže bukovinu, koja se prodaje za 4.300 dinara po kubiku, ali, kako saznajemo od prodavaca, već ovih dana očekuje se da poskupi za 200 dinara po kubiku. Trenutnom prodajom prodavci su, kažu, zadovoljni.

Na stovarištu u Ulici Marka Kraljevića cena uglja varira u zavisnosti od vrste. Prodaju se „bosanski komad”, „bosanska kocka”, „kovinska kocka” i „kovinski komad” i „kolubara”. Ljudi zovu i raspituju se, ali manje je onih koji dođu i kupe ogrev. Cena uglja je od 7.500 za „kolubaru” do 9.700 dinara za „bosansku kocku”.

Još početkom godine stovarište u Ulici Žarka Zrenjanina napravilo je ugovore sa sindikatima o kupovini ogreva. Na lageru ima briketa, a do ogrevnog drveta se, kažu, teško stiže zbog poplava. Cene su tek nešto više u odnosu na prošlu godinu. Lane je kubik drva bio od 4.700 do 4.800 dinara, a sada je kubik celog drveta 4.800 dinara, dok je sečenje 200 dinara. Na ovom stovarištu ogrev je moguće platiti na rate, čekovima građana.

Prema informacijama Agencije za energetiku i dalje je najjefitnije grejanje na čvrsto gorivo. Za stan od 60 kvadratnih metara potrebno je 35.000 dinara. Najskuplje će ove zime biti grejanje na lož ulje, što bi za istu kvadraturu iznosilo 175.000 dinara.

izvor: dnevnik

Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje je oko 1.700 mladih do 30 godina. Njih 160 završilo je fakultete, a posao u svom gradu često ne nađu ni mladi koji su dobijali stipendiju od opštine.

– Posao ne uspeva da nađe ni petoro mladih sa diplomom fakulteta koji imaju prosek iznad 9,5 – naglašava Vesna Danić iz NSZ. – Jedino su traženi diplomirani farmaceuti i programeri sa znanjem pojedinih programskih jezika – kaže Vesna Danić iz NSZ.

Radno mesto traži 15 diplomiranih pravnika i 11 diplomiranih ekonomista mlađih od 30 godina, zatim 13 profesora fizičke kulture, 24 strukovna ekonomista, 24 strukovna vaspitača i tri diplomirana inženjera saobraćaja. Od ovih mladih ljudi njih 370 posao čeka već dve godine, 255 posao traži od dve do tri godine, a njih 223 od šest do devet meseci – objašnjava Danićeva.

Ivan Tatomirov, master inženjer informacionih tehnologija, sa prosekom od 9,88, uzalud je slao prijave u kikindske firme, a onda je zaposlenje našao u Novom Sadu.

– Od marta sam slao prijave za posao poslodavcima u Kikindi, ali mi niko nije odgovorio. Onda sam na internetu pronašao konkurs za posao u Novom Sadu i prijavio se. Ubrzo su me pozvali na testiranje i razgovor. Želeo sam da posle završenog fakulteta ostanem u Kikindi, ali pošto nisam dobio posao otišao sam u Novi Sad. Lepo je osećaj dobiti posao na ovakav način, bez posredovanja jake veze, privatne ili političke – kaže Ivan.

Da u Kikindi nema posla ni za najbolje, svedoče i učesnici naše ankete.

ANKETA: Da li ste tražili posao u svom gradu?

Boris Kurunci

Posao se teško dobija. Pre godinu dana sam završio fakultet. Poslovni sam informatičar, ali nisam imao šansu da radim u struci, pa radim kao magacioner.

Marija Kristina Ćubić

Posao se može dobiti samo po stranačkoj ili jakoj rodbinskoj vezi. Ako ste član vladajuće stranke možete se nadati poslu. U suprotnom ćete godinama čekati.

Nataša Aranbašić

Za posao je presudna veza. Studiram farmaceutsko inženjerstvo i ne planiram da se iz Novog Sada vraćam u Kikindu. Veće su mi šanse u većem gradu.

Jovana Stambolija

Vlast nije stvorila uslove za zapošljavanje, nemate gde da radite. Završila sam umetničku produkciju i ostala sam u Novom Sadu gde sam se zaposlila.

Izvor: blic

Dvojezična nastava, na srpskom i mađarskom, odvija se trenutno u dvema kikindskim školama, ali je upis novih generacija predvidjen samo u osnovnoj školi „Feješ Klara“.

I pored najava Unije sindikata prosvetnih radnika, sve škole na teritoriji opštine Kikinda jutros su na vreme otpočele nastavu, bez skraćivanja časova ili obustave nastave.

Izvor: rtv
Foto: rts

U subotu 30.avgusta na terenima starog pogona 2 održana je dvosatna radionica za decu i mlade, cilj radionice je bio da se deci približi konjički sport, da se upoznaju sa ovim plemenitim zivotinjama i saznaju nešto više o njima. Više od dva sata deca su bila u prilici da jašu grlo Cila vlasnika Zorana Jakonića, vozaju se na fijakeru i takmičarskim kolima kojim su upravljali Mile Alasev i Dragan Soklovački, kao i da se slikaju pored ponija vlasnika gospodina Duška Radina.

– Članovi kluba prijatno su iznenađeni odzivom i obećavaju još ovakvih radionica dokle god bude lepog vremena, cilj je ostvaren, i roditelji i deca bili su aktivni više od dva sata a to je najbitnije, navode za naš portal iz SKK „Topot“

– Ponosni smo što smo jedini klub koji ima najmlađeg člana sa samo godinu dana, malenog Teodora Bajkina koji ne propušta ni jedno dešavanje i oduševljen je konjima, a sa druge strane imamo doajena konjičkog sporta čika Mileta Alaševa, zaključili su oni.

Uprava kluba se zahvaljuje na podršci Portalu „I LOVE KIKINDA“, nedeljniku Kikindske i Nove Kikindske novine, RTV Rubin i RTV VK, kao i radiju Ami. Posebno se zahvaljujemo „MORAR“ konditorskoj firmi koja je za najmlađe obezbedila slatkiše, a takođe i Javnoj agenciji za malu poljoprivredu i privredu.

Događaj je održan u Gimnazijskoj ulici, u kojoj je 1983. godine organizovan prvi turnir. Ove godine učestovalo je 28 ekipa, što je za osam više u odnosu na prošlu godinu. Većina učesnika bila je iz Srednjobanatskog regiona.

– Kuvari su se ove godine potrudili i čorbe su za nijansu bile bolje nego prošle godine. Nadamo se će sledeće godine biti još više takmičara, rekao je predstavnik žirija, Milan Stanojev.

Prvu nagradu, pehar i sedmodnevno putovanje na Zlatibor osvojila je ekipa “Čolić” iz Kikinde, drugu ekipa “Lukin” iz Kikinde, a treće mesto osvojila je ekipa “Reljić” iz Žitišta.

Pehare su uručili Predrag Amidžić i Dragan Simonović, direktor kompanije “Simex”.